Prosvetni glasnik

гаколско КРЕТАЊЕ

387

створило Неначко музичко-иедагошко удружење, отварили овај одсек кратким нрегледом напредака, учињених после паследњега конгреса, а затим одмах долазе реФерати ваннемачких изасланика. Говорили су: ПроФесор Ханс В а г н е риз Беча „ 0 школском певању и музичкој настави у учитељским школама у Аустрији", проФ. Л. Н. Хакл из Будимпеште: „Настава из певања у народним и грађанским школама у Угарској. Музичка настава у препарандиским заводима". Дворски саветник Макс Липолд из Петрограда: „Развитак слуха као основа за свесно музичко слушање. Оистем љегове практичне примене у школском певању". Џ. С п е н с е р - К у р в е н из Лондона: „0 тоници 8о1-&- покрета". Осем тога било је краћих реФерата од представника Холандије, Белгије, Инглеске, Француске, Шведске, Норвешке, Данске, •Финске и Швајцарске. За немачко школско певање били су с већим реФератима: семинарскп виши учитељ Ернст Паул, из Дрезде, „0 настави невања у учитељским школама" ; Ф. X. Литј е (ШШје), из Хамбурга, „Музички диктат у средњој школи" ; Макс Аст, из Берлина, „Образовање гласа и неговање гласа у школи" ; СоФија Браунова, из Берлина, „Наставни план за наставу певања у вишој женској гаколи", и Александар Бајтер (ВеиМег), из Ротенберга, „Потреба допуњавања нотног нисања за сврхе пшолског и народног певања и његово методско обрађивање у народној школи". * Психодошки институт Лајпцишкога Учитељског Друштва у прошлој је годинп имао једпог почасног члана (Виљема Вунта), 195 активних ж 86 пасивних чланова (помагача). Научни радови су били психолошка испитивања, која су штампана у трећој свесци институтских издања, 34 вечерње дискусије и разна курса, које су држали научни управници лајпцишки лриватпи доценат Др. М. Бран (Вгаћп) и асистенат Ј. Хандрик. И у овој ће години институт свакога понедеоника у 8 часова у вече приређивати за своје чланове предавања и дискусије, на којима ће се расправљати важна психолошка и педагошка питања, већином у вези са експериментима. Говорпицп су у главноме лајпцишки учитељи п учитељице. Ну и университетски доценти и педагози и психолози ван Лајпцига држаће предавања у овој години. Спомињемо овде само: Кершенштајнера, Мојмана и Вунта. Зимњега семестра 1913/14 држаће г. г. др. Бран и Хандрик уводни курс у експерименталну психологију и педагогику. У овом курсу чзпеће се и опширно теориски објаснити у практичној употреби главни апарати, ипструменти и •опреме за огледе из модерпе психологије. Курс је слободаи и за неучитеље. Ближа обавегатења даје први пословођа. учитељ Павле Шлагер (Раи1 8сћ1а§ег, Гехрг^, ЕиЂгИгзскег 8<;газ8е 19 II). * Данске школе — Већ одавно Данска игра незнатну улогу међу европским великим силама. А то јој је можда баш на добро у понеком погледу. Тако њој није потребно издавати сваке године милионе на војску и марину, већ може у тишини радити, огледати ово и оно ; за што други немају времена, мцра па ни новаца. То је повољно утицало и на данске школе. Овим се ипак не вели, ,ла су оне у свему за углед. Још нема јединства, целине. Овде поред вишо народне школе са строго модерним педагошким сврхама имамо ортодоксну слободну школу са релпгијом као главним предметом. Ну нпак свуда, у вишој школи, у народној школи или другим заводима показује •се како код ученика тако и код наставнпка живо, марљиво старање. На-