Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

УРЕЂЕЊЕ ШКОЛА У ФРАНЦУСКОЈ

(Свршетак). Рад у школи, исиити, награде и казне. За сваку наставу треба гарантија. Француској средње-школској настави оне су у толико потребније што је број часова у разреду пршшчно мали и што се врло нерадо отпуштају из лицеја или колежа рђави ђаци, за које се увек нада да ће се поправити и који би-иначе прешли у противничке школе. На крају сваке школске године има, до душе. пспита за прелаз у старије разреде, али они нису озбиљни и не задржавају готово никог; највише ако се остави по који од најгорих ученика („сапсгез" у школском језику) да ионови разред. Да би се ученици натерали на рад, даје им се у првом реду много лекција за учење и много задатака на израду. За сваки час има, по правилу, да се научи по једна лекција. Један ученик четвртог разреда имаће да преда сваке недеље по један домаћи задатак из Француског, један превод с Француског на латински и с латинског па Француски, једно вежбање из грчког, не рачунајући задатке из немачког, историје и математике. Уз то се чини апел на осећање такмичења, нлеменито осећање, које нас гони да сустигнемо или престигнемо друге. Готово сваке недеље, у дан одређен унапред, сви ученици раде у школи, пред наставником, по један задатак из свију предмета редом; такви задаци зовусе „композиције". ПроФесор их брижљиво исправи и класификује; затим, после неколико дана, нровизор и цензор у лицејима, а принципал у колежима, свечано читају. у разреду ту класиФикацију, исписану на једном нарочитом листу. Објављује се да је први X, други У, и т. д., и казује се у исти мах оцена забележена на задатку; највиша оцена је 20. Има обично потпуна серија композиција на тромесечје, то јест, у року од три месеца, ђаци раде по једну композицију из свију предмета које уче.