Prosvetni glasnik

860

ПГОСВЕТНП ГЛАСНИК

Из овога што смо изложили види се да, сем за сдучај падања на испитима, студенти остају на универзитету свега три године до пет година; ади треба знати да се у гимназији, у разредима ФшшзоФИЈе и математике, преко којих се иде на матуру, и у специадним разредима у којима се спрема за више школе, уче ствари које се, у другим земљама, уче на универзитету. Додајмо још да Француски студенти не воде да иду с универзитета на универзитет, као што је то случај у Немачкој. Кандидати књижевности подажу, носле годину идп две дана, диаломски исиит (Исепсе-ез^еМгез); трећа година је посвећена спремању за научни испит дгшломе виших студија ((Нр16тпе с1' е^иДез зирепеигез); четврте годпне спрема се државни исиит (а§ге§а1доп). Исто је тако на Факултету наука. На правима, постаје се ћасћеНег еп с!гоИ; посде две године, Исешне посде три, доктор после пет година. Прва година медецинских студија посвећена је учењу Физике, хемије и природне историје; она се проводи на Факултету наука. Остадих годииа сдушају се теоријски курсеви на Факудтету и нарочито клиничне лекције у бодници: докторска медецинска теза од споредне је важности. Студенти или суденткиње немају ншсаквих нарочитих привидегија; у свима случајевима, они потпадају под обичну судску вдаст. Они мало кад образују удружења, не носе нарочиту униФорму, сем понекад кадивену капу; немачки двобоји и ведике пијанке непознати су у Француској; овда-онда неки међу њима удружују се у „Општо студентско удружење" (А880С1а1;тп §епега1е Дез ЕШ(Пап1з), којеиманарочито за циљ да пружи својим чдановима локад за састанке, књиге и новине и снижепе цене за позоришта и код трговаца. Удружења у Паризу, Лилу и Нансиу имају своје куће. Али све ово, разуме се, не значи да Француски студенти, чиетотом нарави и умереношћу. подсећају на нустинике, и да су њихове године студија посвећене искључиво раду. Ако добро раде, они се и забављају покаткад: скупљају се вечером и слугнају своје другове како иевају, декламују. свирају иди играју позоришне комаде, пијући уз то ио коју чашу пива. Посде тих састанака, дешава им се да образују „моном* (тоибте), то јест да се уреде један иза другог: сваки студент насдони руке на рамена оиог који јс пред њим; и онда иду тако, певајући ђачке несме; у току тих ноћних шетњи може се десити да зазвоне у које звонце на кући или преместе коју Фирму; полиција и грађани гледају кроз прсте тим испадима, који су у осталом ретки: Француски студенти имају, за време школске године, и сувише посда да би имали кад да се забављају. — Распуст им је придично дуг: недеља дана о Новој Години, две недеље о Ускрсу, неколико дана о месојеђу и Духовима, најзад, четири месеца ведиког распуста. Студенти слушају обично по четири сата пре-