Prosvetni glasnik, Sep 01, 1913, page 56

860

ПГОСВЕТНП ГЛАСНИК

Из овога што смо изложили види се да, сем за сдучај падања на испитима, студенти остају на универзитету свега три године до пет година; ади треба знати да се у гимназији, у разредима ФшшзоФИЈе и математике, преко којих се иде на матуру, и у специадним разредима у којима се спрема за више школе, уче ствари које се, у другим земљама, уче на универзитету. Додајмо још да Француски студенти не воде да иду с универзитета на универзитет, као што је то случај у Немачкој. Кандидати књижевности подажу, носле годину идп две дана, диаломски исиит (Исепсе-ез^еМгез); трећа година је посвећена спремању за научни испит дгшломе виших студија ((Нр16тпе с1' е^иДез зирепеигез); четврте годпне спрема се државни исиит (а§ге§а1доп). Исто је тако на Факултету наука. На правима, постаје се ћасћеНег еп с!гоИ; посде две године, Исешне посде три, доктор после пет година. Прва година медецинских студија посвећена је учењу Физике, хемије и природне историје; она се проводи на Факултету наука. Остадих годииа сдушају се теоријски курсеви на Факудтету и нарочито клиничне лекције у бодници: докторска медецинска теза од споредне је важности. Студенти или суденткиње немају ншсаквих нарочитих привидегија; у свима случајевима, они потпадају под обичну судску вдаст. Они мало кад образују удружења, не носе нарочиту униФорму, сем понекад кадивену капу; немачки двобоји и ведике пијанке непознати су у Француској; овда-онда неки међу њима удружују се у „Општо студентско удружење" (А880С1а1;тп §епега1е Дез ЕШ(Пап1з), којеиманарочито за циљ да пружи својим чдановима локад за састанке, књиге и новине и снижепе цене за позоришта и код трговаца. Удружења у Паризу, Лилу и Нансиу имају своје куће. Али све ово, разуме се, не значи да Француски студенти, чиетотом нарави и умереношћу. подсећају на нустинике, и да су њихове године студија посвећене искључиво раду. Ако добро раде, они се и забављају покаткад: скупљају се вечером и слугнају своје другове како иевају, декламују. свирају иди играју позоришне комаде, пијући уз то ио коју чашу пива. Посде тих састанака, дешава им се да образују „моном* (тоибте), то јест да се уреде један иза другог: сваки студент насдони руке на рамена оиог који јс пред њим; и онда иду тако, певајући ђачке несме; у току тих ноћних шетњи може се десити да зазвоне у које звонце на кући или преместе коју Фирму; полиција и грађани гледају кроз прсте тим испадима, који су у осталом ретки: Француски студенти имају, за време школске године, и сувише посда да би имали кад да се забављају. — Распуст им је придично дуг: недеља дана о Новој Години, две недеље о Ускрсу, неколико дана о месојеђу и Духовима, најзад, четири месеца ведиког распуста. Студенти слушају обично по четири сата пре-