Prosvetni glasnik

862

ИРОСВЕТНП ГЛАСНПК

Што се тиче саиих универзитета, зграде су довољне; иатериал и библиотеке допуњују се из дана у дан. Несрећа је за Француске уииверзитете, нарочито у унутрашњости земље, што не могу да живе без државне Финавсијске помоћи, због чега морају јако да зависе од државе. Уостадом, треба узети у обзир да су Француски универзитети, који су били укинути за време Револуције, у ствари васкрснути тек 1896, захваљујући Лиару (ХЛагс!), садашњем вице-ректору париске Академије. Разумљиво је да се не може за тако кратко време потпуно пренути из тако дугог сна. Главно је да универзитети имају добре нроФесорз и довољан број ђака; а то је случај данас. Универзитету припада и школа за спремање будућих проФесора Ђиша Нормална Школа (Есо1е Когта1е зирепеиге) у Паризу. Стечај на који се могу пријавити сви свршени матуранти допушта педесет петорици најбољих мсђу њима да буду беепдатно издржавани три године у Нормалној школи, иди, ако се спремају за наставу живих језика, на страни; 1 прве године спремају „лисанс" (ИсепИа (1осеп<П) и могу одмах бити иостављени за проФесоре колежа; друге-године нолажу испит за „диплому виших студија"; треће године пријављују се за разне стечаје „агрегације", на којима је увек број места ограничен: ако положе и тај испит, ма колико им година било, одмах их постављају за нроФесоре у Ком лицеју с најмањом годишњом платом од 3700 динара. Осим тих 55 ученика, од прилике исти број њих добивају, за три године, етипендије од 1200 до 1500 динара годишње, да би се могли спремати, у провинцијским унуверзитетима, по истом програму као и њихови другови из Више Нормалне Школе и заједно с њима пријавити се на стечајеве агрегације. Они међу њима који желе да буду проФесори немачкога, енглескога, талијанског или шпанског, добијају, обично за две године, мало већу помоћ (150 до 200 динара месечно), да би могли пробавити то време на страни. Ностављени за лицејске проФесоре, ако зажеле да ступе на универзитет и ако њихови наставници нађу да су за то способни, они могу, без икакве Формалности и без икакве друге титуле до агрегације, постати шаИгез с!е соп!егепсе на ком универзитету, с најмањом платом од 4500 динара, спремати на тенане своју докторску тезу, која је, као што смо рекли, за књижевност и науке озбиљнија но у другим земљама, и, кад положе докторат, ако се које место упразни и ако буду изабрани од својих колега, постати проФесори. — Споменули смо већ да за женске постоји нарочита Виша Нормална Школа у Севру, крај Париза. У вези с универзитетима треба споменути Француску школу у Атини (Есо1е Егапда18е сРАШепез), која је отворена 1846, да би до-

1 Они који остану мање од седам година у школској служби, дужни су да врате трошкове око издршања.