Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

863

пустила мдадим људима да се, за три године, усаврше у знашу грчког језика и укетности, и којој се дугује за велики број важних открића, између осталога за делоске искоиине; Археолошку Школу у Риму (Есо1е агсћео1о§1дие Ле Когае), основану да би се дала прилика извесном броју младића да дубље проуче историју старе и модерне Италије; Француску Школу у Канру (Есо1е 1'птсајзо (1и Сајге), која је установљена ради проучавања египатских старина, и којом управља учени египтолог Масперо; најзад Француску школу на Крајњем Истоку (Есо1е Јхапда1зе сГ Ех1;гете-Опеп1,), у Сајгону, на којој се проучавају старине из тих крајева. Поред државних универзитета, постоје два Католичка Института (1пзШи1 саЉоН^ие), у Паризу и Л.илу, затим повише „Слободних Факултета" по разним варошима; они живе од школарине ученика и, много више, од приватне дарежљивости. На ове школе иду нарочито свештеници, којима је папа Пије X забранио да слушају предавања на државним универзитетима; ниво студија је на њима нижи но на државним уннверзитетима. Како они немају права да дају универзитетске титуле, њихови ученици морају да полажу испите на државним Факултетима. Да споменемо још, због сдичног имена, Народне Универзитете (ХЈшуегбИез рориШгез), приватне заводе за општу наставу који су основани готово у свима варошима после 1898 године за радничку класу и на којима свако вече проФесори, књижевници, политичари, учитељи и други, држе нредавања о најразличнијим предметима. Ти универзитети, сем имена, немају више ништа заједничко с правим универзитетима. Д) Остале школе Поред ових школа, које образују праву основну, средњу и вишу наставу, ностоји у Француској известан број других школа, које одговарају разним гранама људске активности. Ми ћемо овде споменути неке од њих. Будући ОФицири спремају се поглавито у Сен-Сирској Школи (Есо1е Ле 8аш1>Суг) крај Париза, за пешадију и коњицу, и у Полнтехничкој Школи (Есо1е Ро1у1есћтп^ие), у Паризу, за артиљерију и инжињерију. У ове се школе улази по свршеној матури, и ученици се примају стечајем, после врло строгих испита; број питомаца је 250 у првој, 160 у другој; сви су интерни. Сиромашни ученици, који не могу да плате издржање, дабијају врло често стипендију. Пошто проведу најпре годину дана у трупи као обични војници, канлари и подофицирн, а затим остану по две године у школи, они излазе као потпоручници, с месечном платом од 195 динара, не рачунајући додатке, који се у извесним варошима нењу до 75 динара месечно. Коњички,