Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

865

Сћшпе); за раденике разних заната постоје многобројне и добре занатлијске школе по целој Француској. Инжењери за јавне радове спремају се у Рударској школи (Есо1е с!ез Млпез) и у Школи мостова и аутева (Есо1е <1ез роп!;8 е!; сћаиззеез)! у ове школе обично улазе свршени ученици Политехничке школе. Еандидати за административну и политичку службу спремају се у Слободној школи аолитичких наука (Есо1е Нћге Лез зсхепсез ро1Шо [ие8), која је, као што јој име каже, независна од државе; будући представници Француске у конзулатима и колонијама уче се на Школи живих ориенталних језика (Есо1е <1ез 1ап§иез опепШез тпгаМез) и у Колониалној школи (Есо1е со1оша1е). У већини од ових школа, које су, понављамо, главне а не једине, предавања су бесплатна, сходно демократском духу Француске организације. По Француском С. Д.

ИЗ ДУБРОВАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ I ДУБРОВАЧКЕ ПАСТОРАЛЕ И НАРОДНА ПОЕЗИЈА — КЊИ^ЕВИО-ИСТОРИЈСГ^О ПИТАЊЕ Још се говори како је далматипско-дубровачка књижевност била сталешка; и данас се њене појаве оцењују с тога гледишта; и сада се чује да она није имала основице у животу народном, да се на тај живот није наслањала, нити се њени резултати могу надовезати на дотадантње тековине у писаној и усменој књижевности Срба и Хрвата. А, напротив, зна се за књижевнике који нису били властеоскога порекла; чују се у тој књижевностп и одјеци савременога стања и прилика; није непознато да се трагови народне поезије виде већ у Менчетића и Држића као нрвих, по времену, поета дубровачких; хвале се најбољи песници те периоде што су народну поезију познавали и што за утицај љен сведоче главна дела њихова. За нрву световну драму далматинско-дубровачке књижевности, Л.уцићеву „Робињу", не може се више рећи да јој је постанак без везе с народном поезијом и да није резудтат књижевнога стварања на основици народнога певања. Има и других дела, на којима се види да њихови писци нису баш далеко од знања и осећања народне поезије — а на овом се месту чини покушај да се то сме казати и о најстаријим пасторалама дубровачким. Што је још 1898 речено у нашем „Наставнику" о вези Луцићеве „Робиње" с народном поезијом, није се пречуло; о томе се