Prosvetni glasnik

876

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Не гдедајући на сву несрећу своју, не гдедајући н на то, што су слепи у опште увређени злом судбином — они су карактера нростодушног и меког. Може се рећи, да озбиљне свађе међу аима нема, а — наравно — боја још мање. Али, у исто време, лако се примећује код њих пасивност и одсуство сваке енергије, тако, да се они боје и да се крену е места. То је, може се рећи, страх иростора, који је својствен свој слепој деци, а нарочито у раном детињству. С овим недостатком слепе деде морају се боритп и у школи, због чега свакодневно врше се гимнастичка вежбања и покретне игре под музиком. Неспособних за учење слепих, у сваком случају, није више него међу обичном дедом. Еод слепе деце пада уочи,— сиоро мишљење, ова спорост код њих се појављује и у свему другом — у кретању, у раду, па чак и у говору. Способности за рад код слепих далеко су мање од те способности код других (нормалних) људи. Зато они и не могу у раду стићи ове. Ако нормалан радник изради рецимо 3 четке, то слепи за то исто време, једва ако изради једну четку. Педагози рачунају да радна способност слепих према нормалним стоји као 3 према 5. Интересантно је да су слепа деца, по природи својој, добри математичари. Памћење је у њих такође добро. По себи се разуме, да сав курс учења математике они пређу само умно. Математичке задатке они врше само умно. Међу слепима има и знаменитих математичара, на пр. Енглез Саундерсон. У ово.ј школи има један слепи који зна на памет целог „Евгенија Оњегина" од Пушкина. Други један прича на памет готово сва „Житија Свјатих" и све Криловљеве басне. Такве су умне снособности у слепе деце. Али при свем том судба већине слепаца веома је жалосна — сиротиња и прошња од колевке до гроба, а најгоре код сеЉака! При том одрасли слепци сиромаси, са својим вођама, предузимају далеке путове, од једног вашара на други, где певају разне песме, просећи милостињу. Само учење и васпитање слепе деце спасава их од канџа сиротиње. Но за то треба ступити у какав било завод за слепу децу, у коме се она обучавају писмености и каквом било занату. II Школа за слепу децу. Александро-Маријинску школу за слепу децу основао је руски цар Александар III, с капиталом од 1,000.000 руб., које је завештао његов отац цар Александар II, у спомен своје супруге Марије Александрове, на благотворне циљеве. Она је велика, од камена сазиданл зграда на 3 спрата, са шиљастим (готским) прозорима. На предњој