Prosvetni glasnik

ИАСТАВА И КУЛТУРА

1085

који је написао познато опсежио дело о првим годинама Копитареве књижевне делатности, држи, на стр. 708 да се Копитарев утицај у овој критици види на месту где се вели како је сваки књижевник дужан мислити о предмету о коме пише. То је вероватно, јер одговара чак и маниру Копитареву. Критика је по мислима мршава, па није немогућно да је и оно мало мисли ко.је су у н>ој догало по утицају Копитареву. Вук је у овом првом огледу критичарском налазио онда да је Видаковићева књига „вообшче изредна"; али „аутору срећу за будућа дјела желећи" застаје са замерањима код језика, који је у великој мери за осуду. Још се у тој критици помиње како би Видаковић могао корисних правила наћи у Вуковој „Писменици" која је штампана у другој иоловини прошле, 1814 године. Данас бисмо могли Вука осудити за ту неделикатност, за властиту рекламу, кад га не би бранила околност која сведочи да ту алинеју уонште није ни могао Вук написати. Вук је, рекосмо мало пре, још 20 маја послао Копитару ту рецензију, а тада Вукова „Ппсменица" није ни у руконису била готова. Природно је да Вук није ни могао упућивати Видаковића на дело које није ни написано. Врло је вероватно да Копитар с оценом није био задовољан, те ју је задржао од штампања за неко време док је ма колико не попуни. Али после месец и по дана отпутова Копитар по службенонаучном послу у Париз, па и у Дондон, и у Беч се поврати тек у половини Фебруара идуће, 1815, године. Вративши се, затекао је поодавно још доштампану прву „Пјеснарицу" и тако исто наштампану „Писменицу" Вукову. После тога је Копитар лањску, још непресгано у рукопису, рецензију Вукову попунио и дао да. се штампа. Тада је он могао поменути у рецензији и Вукову „Писменицу*, у толико пре што се Вук на рецензији није ни потписао. Може се с највећом поузданошћу узети да је ствар тако текла, јер то не би био једини случај да Копитар уноси у Вукове спнсе не само идеје него и реченице своје! На ту је критику Видаковић одговорио у истим „Новинама Србским" и то у бр. 238, 284 и 235 исте године. Он, наравно, брани свој језик, па, не знајући ко је писац роцензије, вели о помену Вукове „Писменице" ово: „Ја Г. Вука СтеФановича љубим као моего земљака, љубим и почитујем у њему и у топлим нерсима његовим ону, коју он роду својему ноказује, ревност; обаче нека се по оној Писменици мој Г. Реценсент, кад књиге успише, влада, он и ако ћеду и стотина с њнм, но ја не". Зашто је Видаковић тако рђаво мислио о Вуковој Граматици или „Писменици" види се из ових других речи његових: „Ја сам желио да се изда Сербска граматика, и перви Г. Вук моје је у тому желаније исполнио, но сочини ју са свим просто, по