Prosvetni glasnik

1112

НРОСВЕТНИ Г.1АСЛИК

Врло је симпатичан и од особите вредности лени и доста исцрпни чданак о лапу, (од Олге Гавриловићеве) стр. 20. Будуће учитељице треба да се заинтересују оваквим стварима, да пх савладају, да би могле и у овом погледу утицати на сеоско женскиње и обавештавати га. Два ппсма учитељица са села, напгих бив. ученпца (једно од Јулијане Иетровићке), стр. 25. трећи је наставак из ранпјих извештаја. Ова рубрика посвећена је одржавању везе свршених ученица са школом, која их је сиремила и одушевила за учитељски носао. Ученице пишу уиравптељу, нас.тавницама, наставницима или млађим другарицама, које су још у школи, и опда по неко тако писмо се штампа, а оне нису нп слутиле да ће то бити. Наставнице и наставници могу бити задовољип кад из оваких писама внде резултате својих желл и свога рада, а ученице пмају лен прпмер како да и оне раде кад оду у народ. Чланак: За светп рат, стр. 29. казује шта су наставнице и учепице ове школе радиле у времену кад се на бојним пољима иролевала румена крв косовских осветнпка. Ученице су с наставнпцама од уштеде за екскурзије по неослобођенпм срнским земљама за 1000 динара купиле вуне и илатна, на су исплело 724 нара чарапа, сашиле 363 кошуље и т. д., на нослале на бојно поље браћи својој. А кад су урадиле за наш новац купљени матерлјал, оне су помогле у истом нослу Колу Срнских Сестара, Главном Одбору за помоћ спротнпм војницима и пострадалима у рату, оиет су плеле и пшле док нису пошле у школу а доцније, у бугарском -рату, ступиле у болнице као болничарке. Тако су оне хтеле да се одуже отаџбпни у тешким данима, кад јој није била на одмет помоћ све деце њене. Овнм се чланком одговорило и жељи г. Министра иросвете, који ће, ирема једном распису о овоме, наредити да се у једној књизи изнесе све шта су српске школе и српски ђаци урадили за светп рат. У другом, службеном, делу, стр. 34. и даље до краја, изнесенп су подаци који се тичу иепосредно школе и њеног рада, како је то већ ред. Али иу овом делу пмају две ствари од општпјег интереса: С нашег пута, где су белешке са екскурзије низ Ђердаи, кроз Бугарску и Србију и лепо нредавање: Поздрав срнској војсци. држано у IV разреду Вежбаонице под руковођењем наставника школског рада Б-г Ст. Окановића. Вреди позабавити се и извештајем о Вежбаоници, стр. 58.—62., где има описан ток прославе Св. Саве и говор унравптељице (Савке Радичевићеве) о ратним догађајима и о Св. Сави. Кад се завршавао овај извештај у штампи, избио је рат српско-бугарски. на је и томе носвећено неколико редова, стр. 84.— 85. Овде вреди споменути да се иснунила нада, исказана у ночетку рата: „Велики, добри Бог казпиће грешну незахвалност и помоћи српском народу да очува своје племанитом крвљу задобивене тековине" па је тако и било Богу хвала! На стр. 3. корица ноређана су имена чланака, који су штампани у извештајима I. до VI, има их 29, и са ових 12 свега 41. Прву страну корица краси и ове годпне леп уметнпчки рад (Вете Вукановићке), који садржи леие шаре из наше старе орнаментике, а при врху је симболично представљена просвета од које иолазе светлосни зраци на све стране. * Приказ овај, мислим, иоказао јо да је цео извештај одговорио своме цпљу, и да је он доиста огледало рада осећања, тежња а донекле и постигнутог