Prosvetni glasnik

222

да их постигне тако, да му оне буду као неки сувишак. Не треба никад да заборави да је особити иредмет, који он проучава, само део велике целине, која тај део превазилази бескрајно и да љубав и радозналост за ову велику целину треба да је једини покретач његову раду. Наука је имала дивних примена, ади наука, која би гледала само на примене, не би била више наука; она би била само „крава музара". Нема друге науке осим науке, која тражи истину ради иетине. Треба се пењати више и све више да се види све даље. За правога научника је врх, на који тек што је се успео, само претходни ступањ, који треба да га води вишем врху. Ето какав је дух, који треба да га одушевљава. Тај дух, то је онај дух, који је вејао некад над Грчком и који је учинио да се ту роде песници и мислиоци. Остаје у нашој класичној настави нешто од старе грчке душе, нешто што нас гони увек да гледамо у висину. И то је драгоцениЈе за стварање научника него читање многих математичних дела. Још једну реч па да завршим. Корист пије једини непријатељ класичнога образовања, оно има и једнога унутрашњега непријатеља, а то је употреба учености на зло. Употребила се та ученост на зло у Француској и то се називало угледањем на Немачку. У слици, у којој сам гледао да вам изнесем доброчинства језичнокњижевне наставе, ви морате опазити да ученост не заузима у онште никакво место. Треба да је проФесор учен, али не треба да допусти да се то види. Ништа није противније „духу раеуђивања' (Г езргИ с1е 1шеззе) него педантизам.

ОШТАР И ШТЕТАН. (ЧхД. 42. ЗА^ОНА О СРЕДЊИМ Ш^олама).

" * в Р еме беше овладала бојазан у вишим круговима нашим да ће нас преплавити ш! јјошшп људи. Израчуиадо се, по нечем, да имамо школованих људи вттше него што нам треба. Хиперпродукција интелигентн|х задаваше бриге и Влзди Краљевине Србије, која не могатпе да ■порамешта све кандидате за чиновничка места у маленој Отаџбини нашој. Као да је тај страх ушао био и у Министарство Просвете. Само се тим да пласира све јаче пооштравање одредаба Тсојима се сузбијаше јача навала у средње школе. Уводи се школарина, заводи се нижи течајни испит, отежавају се погодбе за благодејање, не примају ч;е ј школу деца старпја од тринлест година, пооштравају се казне за шше, даје се право ПроФесбр. Савету да може на крају тромесечја \ "Ч