Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУДТУРЛ

235

смрзнуте на понеке мозгове. У онога опет је глас без израза и махиналан, као у оних људи чији је дух одсутан. Он је остао при оном „школском тону", који даје Фразама лажну кадендију а речнма нешто извештатено и конвендионално. То има врдо великог дејсгва и на децу. Она долазе до закључка да сматрају да је школа свет за себе са посебним обичајима и прописима, да се у њој разликује начин говорења од општег говора, да у њој све оне речи које су свима заједничке, прирођене, губе свој смисао. Еао да постоји несугласица између и идеје, она не мисле. За њих речи представљају само звукове а не идеје. Размишљајући овако редом, ко не би увидео да је добро говорити онако исто корисно као год и лепо читати ? Кад се лепо говори, нагласак, прилагођен мисли, постаје убедљив, обујима дете у моралним козеријама; постаје гибак, живахан и привлачан у историјским лекцијама; тим смо у стању да изазовемо љубопитство у научним испитивањима. Треба избегавати заморна и некорисна гласна праскања; треба се прилагођавати акустици дворнице; треба пазити на артикулацију; не треба при самом почетку бити и сувише брз, како би се дало времена идеји да продре у дечји дух. И тако, позната, блиска детету, каква лака реч, изразита и при* родна, ствара му утисак разговора с паметним и добрим оцем, који и сам пази на оно што говори. Није то више уџбеник или књига која се изражава преко учитеља, ту је сад интелигенција, срце једнога човека што се саопштава потпуном јасноћом и пријатношћу проширеног и поузданог знања, сва топлина убеђења и наклоности. Педагошки сан! рећи ће можда какав скептик. Не! Ово није уображење већ стварност, стварност за коју би се желело да је већа, но што је. Тајна? Треба пре свега бити убеђен да леио говорнти много доприноси живахности лекције: ово убеђење брзо наилази. Потом треба — а ово није педагошки рецепт а међутим живо се дотиче душе волети оно што се ради, волети децу, волети науку, бити отворена и искрена душа, љубопитљив, смишљен, подобан за вибрирање. Њгглаеак се може употребити у речима само у мери у- тсолико се то зна^.у цолико се то осећа, у колико се има^адавољства да се нешто саопшти. 1л: \'п1цше бр. 25/914. . ^ -/.л, 1 .

-

■., -* • 'V ' ■■ , •• » . >

X

л