Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУДТУРА

193

маслинака је имадо на брду, на које је Исус често излазио са својим ученидима; како се звало то брдо? — По чему је добидо име ово брдо ? — Обухватање: земаљски илодови. У својој депој земљи радили су сад Израиљди марљиво. Октобра је било време сејања; шта су тад радили? (Радили су на њиви). То је бивало чим падне прва, рана киша. Од краја октобра до почетка марта падале су велике кише. Које је годишње доба код нас у овом времену? — Али и за време великих киша имали су понекад лосла, нарочито кад .јаке кише причине штете виноградима; какве штете? (Свали киша комађе од камења, ископа рупе по виноградима, однесе . ограду око винограда.) Шта мора онда да се ради, да виноград сасвим не оиусти и не пропадне? — Ерајем марта и почетком априла бивају кратке кише; оне се зову позне кише; тада сунде јако сија са ведрог неба и жито ускоро узри; ко.је прво? Сад почиње беспрекидна жетва; шта мора да се ради са зрелим житом? (Да се пожње и повеже у снопове.) Шта се ради са сноповима код нас ? — Израиљди нису тада ни од чега страховали; они су врли снопове одмах на пољу, на великој каменој плочи. Ово гумно било је округло и наоколо ограђено ниским зидом. Звало се као и код нас гумно. Како се код нас врше? (Коњима или вршалидом .у II Израиљди су врли као и код нас што многи раде: газили су влаће целога дана воловима или коњима; како излазе зрна из влаћа? (Животиње га изгазе.) После тога морају се зрна издвојити од плеве. То бива као и код нас, дакле ? (Вејањем.) Жетелад веје лопатом увече, кад дува ветар; шта бива тада са тешким зрневљем? (Пада на гумно.) А са лаком плевом? (Одлети.) Ветар је разнесе. — Обухватање: сејање и жетва. Жетва је била весели рад; по чему се то може познати? (По певању..) За време жетве остају људи и дању и ноћу у пољу, тако и господари; зашто? (Због крађа или да неко не упали жито.) Тада се готови и јело у пољу, разуме се, врло просто. Класови се испуре на ватри, па се зрна истроше и једу. Или се зрна смељу између камења; шта онда постаје од зрна? (Брашно.) Од брашна се после с водом замеси тесто и пече погача.. А како гасе људи жеђ? (Водом.) Вода се меша и са јелом; зашто? (Тако се жеђ још боље гаси.) А где су склањалп своју жетву? (У житниде.) Али у земљи Хананској нема много дрва: било је скуио направити житницу. Зато су они копали велике јаме. Обухватање: жетва. Још веселије је било у виноградској берби. Кад стиже грожђе од августа до новембра становале су читаве породице у виноградима. У сваком винограду била је по једна кула; зашто? (Да се ту склоне ноћу и од кише.) Од куда то, да људи толико остану у виноградима? (Имају тамо много посла.) Код њих је грожђе рађало више него код нас; понеки чокот је био јак као какво дрво и имао је безбројно 13*