Prosvetni glasnik

Школске Прилике у Србији

269

У Срба се често, још од старине, нарочито у народним песмама, помиње и самоучка писменост, која се учила без икакве школе и учитеља. 1 ) Примера самоучне писмености има и из времена пре првог устанка. Јован Петровић, ковач, рођен око 1760 године у селу Својнову, у округу Моравском, „у школу није ишао никад, али је самоучки научио читати и писати". 3 ) Кнез Васа Поповић, рођен 1777 г. у Бершићу у Нахији Рудничкој, „научио је писати и читати самоучки, идући за стоком и пишући по оним белим печуркама, што ничу по кладама". 3 ) Осим злих прилика, школовање је отежавала и оскудица у средствима за учење. Књиге су биле врло ретке, те је било тешко доћи до њих. Исто је тако било и са другим материјалним потребама за учење. Познато је како се Вук Караџић, као дете, крајем XVIII века, идући за стоком трудио да не заборави оно што је био научио, па „не имајући мастила за писање утукао би барута, размутио би га у пред Кочину Крајину н доцнијн емиграит, школовао се негде у-Аустрији на сошшарији (Драг. М. Навловић, Србија за време последњег аустриско-турског рата, 216); биће да је у Аустрији школован и Стојко Поповић, нрота београдски нред Кочину Крајину, јер је био један од ретких свештеника за оно доба: знао је немачки и латипскн (ИзМ., 210); Јован Рапчић, први учитељ смедеревскн, побегао је пред Кочину Крајину из свога села у Гесави у Паланку у Банату, и ту је служећи у школи тчио (М. 'Б. Милићевић, Кнежевина Србпја, 145); отац Милована Видаковића имао је намеру да Милована преда неменикућском свештенику Јовану „на науку, оудући да у селу школе имали нпсмо. Даћу га, вељаше отац, иопи, нека се -што ноучи, па кад мало ојача пребацићу га на ону страну нли стрицу му Диши у Земун, нли другому, Момиру, у Ириг" (М. Видаковић, Гласник 30, 109); прота Матија Ненадовнћ „изучивши све" у Бранковини учио је у Кунпнову и Ашањи у Срему (Мемоари, 25—27); Лука Лазаревић „слан је у Срем, те је онамо учио књнгу три и по године" (М. Б. Мнлићевић, Поменик 287); Јеврем Нанадовић почео је најпре учити код проте Матије, иа је затим послат у Купиново, а иајносле је свршио два разреда гимназије у Карловцима (Шс1., 407); Симу Ненадовића слао је стриц Јаков у Купиново и Карловце, где је свршио два разреда гимназије, а затим војну гаколу у Винковцииа (Ш<1., 412; Прота Матија, Мемоари, 6); Лазар Теодоровић, рођен у Каони у Нахији Шабачкој око 1781 г., имао је имућна оца, који га у договору са братом калуђером у Фрушкој Гори ношље у Карловце, где свргаи гимназију, а после у Сегедин,- где је две године слушао Филозофију (М. Б. Милићевић, Поменик, 715); 1790 г. одвео је духовник Ананије једног младића из Карановца у Срем и дао у школу (Љ. Стојановић, бр. 3997); Вук Караџић је 1806 г. бно „са јошт неколико Србијанаца у благодејанпју муза сербских [у Карловцима]* (Мала нростоиародна славено сербска песнарица, Беч, 1814, стр. 11; Љ. Стојановић, Каталог рукописа и старих пгтампаних књнга, стр: 218, бр. 170; Гласник 22, стр. 136 и даље). ') Самоук = Дег 8е1ћ8Иегпепс1е, аиккШаећиз; ђаче самоуче = еш Шпс1 <1аа оћпе Ме1з (;ег тои зеИзвЈ 1егп4, рнег ао^осМае^оз (Вук С.'Караџић, Срнски Рјечник, под самоук; Примјери српско-славенског језика, Беч, 1857, стр. 33). Вуг; Врчевић је познавао пре тетрдесет и више годииа многе самоуке људе »који нијеоу нпгђе нн код кога ма ии један дан учили па опет доста прилично знаду и читати п писати". Они су, ,ио питању у бесиослене уре час једиога, а час другога: које је ово слово? — н ово? — а Како се сричу ? п тако даље", научпли што су зналп (Летоппс Матпце Српске 269, 10). " 3 ) М. Б. Милићевић, Поменик 259. 8 ) Пн<1ет 554,