Prosvetni glasnik, Nov 01, 1920, page 42

282

трајао четири године, од 4. до 20. године, јер се мора као принцип уважити да теоријска научна спрема не сме прелазити 20. годину, да би у практичан рад могли ступити еластични, за утиске примљиви појединци. Са становишта рационалнога економисања с духовним и телесним снагама и способностима не може се, у редовним приликама, допустити да млади људи до 24. или до 26. године падају на терет својим родитељима, односно друштву, и после се тога истом, када већ може бити нису довољно способни за асимилацију, примају продуктивна рада. Ако је у појединим струкама наставно градиво веома опсежно, то би се у тим научним гранама градиво могло бифуркацијом последњих година разделити у одговарајуће специјалне гране. 43 а зреле васпитнике од 20. до 24. године предвиђен је практичан рад већ у Школској Држави. Ови би могли радити као инструктори, учитељи, главни мајстори или управници, лекари и т. д., па добрим делом вршити и организациону службу. Тако би они могли својим радом Школској Држави, односно држави, враћати трошкове око издржавања и васпитања. Ако се Школском Државом добро управља, ако су јој на расположењу ваљане васпитне, наставне и управничке економске снаге, то мора она напредовати, и када буде једном у свом пуном раду, моћи ће и сама себе издржавати. Пошто би сви учитељи имали стан, храну и одело бесплатно, то би и издаци у новцу за државу били сасвим незнатни. Код свих послова, у врту, у пољу, или у радионици, морала би се чути реч педагогова, и педагог би морао, увек према узрасту васпитника, објашњавати им метод рада, оруђа, помоћна средства, упознавати их са сировим и израђеним продуктима, и при том расветљавати њихово постање, историјски развој, прераду и примену. Настава је с радом плоднија: кад се нешто учи и уједно и ради, лакше се памти, и успех је неупоредиво већи. За цео дневни распоред морају часови показивати богату наизменичност између духовнога и ручног рада, а рад мора бити прекидан игром и спортом. Сва наређења морају показивати љубав, пријатељство и старање за омлад-ину. Војна обавеза би била испуњена у самој Школској Држави без нарочитих издатака за државу. Вежбање би за то било изведено кроз две године, и то са спортом и игром, тако рећи аутоматски. Школска Држава са својом пространом организацијом имала би за задатак и да све у народу дремајуће таленте за времена открије и развије, а генијалну децу да доведе до највишега савршенства. Ово би последње развиће могло бити најуспешније постигнуто. у једном, рецимо