Prosvetni glasnik

Белешке

383

потом се одговори упоређују, систематишу и дају материала за мање психолошке студије које пишу учитељски кандидати. Други начин је да сваки ђак учитељске школе нађе у вежбаоници по једно дете., да га стално посматра и на крају године поднесе опширан извештај о његовој спољашности, даровитости, марљивости и карактеру, Има извесних прописа којих се ваља држати при посматрању. Прво долазе на ред црте лица, па телесни састав и стање организма за време болести и здравља. Затим се прати рад појединих чула и посматрају се навике у држању тела на часу и у школском дворишту при игри. После тога испитује се душевни живот: примање утисака, памћење, пажња, машта, суђење, емоције, образовање појмова о добру, злу и правди. Пази се на понашање дечје према родитељима, друговима, наставницима и страним особама. Води се рачуна о томе да ли дете радо подражава одраслима, каквих наклоности има, да ли је осетљиво или грубо. У неким школама обраћа се нарочита пажња патолошким појавама телесног и духовног живота, истражују се узроци, и према резултатима се удешава настава по вежбаоницама. Сваки ђак учитељске школе настоји да се са дететом што боље упозна и спријатељи, јер за интимно проучавање неопходно је имати дечје поверење. На крају школске године учитељски кандидат чита своје белешке пред наставницима и друговима, те се о њима води жива дискусија. Трећа, историјска метода, колико год је важна и корисна, толико је заморна и тешка. Треба имати много слободна времена и огромну библиотеку да би се могли постићи добри и велики резултати. Међутим, од ђака учитељске школе не могу се ни захтевати исцрпне студије о историји проучавања деце; доста је ако умеју саставити прегледне реферате о најважнијим делима и чланцима из часописа, и ако знају како се почело и колико се већ одмакло у томе послу. Иначе, ова трећа метода сама по себи није довољна да оспособи кандидата за еамостално проучавање деце, и оне две раније споменуте неопходне су као вежба и непосредно увођење у саму праксу. Индивидуално и колективно проучавање деце даје прилике да учитељски кандидати боље упознају дечју душу, и да се већма заинтересују за васпитање као свој будући позив; а свест о томе да учествују у једноме корисном педагошком послу подстиче амбицију да се не запусте ни доцније када добију учитељско место. Сем тога, експерименти са децом у вежбаоници важни су и зато што буде тежњу за научним испитивањем и навикавају на саморадњу. Отуда се у последње време непрестано истиче потреба да проучавање деце буде у програму свих учитељских школа, и то као обавезан предмет, да свуда буде по један стручњак који ће предавати експерименталну психологију и упућивати ђаке. Очекује се да ће тада основна школа давати много боље резултате, јер ако игде, то у основној настави успех не, зависи толико од знања предмета колико од познавања дечје душе.