Prosvetni glasnik

СЛОВЕНСТВО И РУСИЈА ПО ДОСТОЈЕВСКОМ 11 новембра прошле године цео-културни свет приредио је помен једно.м од најгениалнијих светских уметника — Достојевском. Несумњиво је да је Достојевски познат српском свету више као уметник него као публициста. Међутим, у његовим делима публицистичког карактера налазимо предмете који су свакако од интереса за наше доба и за наше друштво. Такав један предмет јесте питање о узајамним односима Русије и Словенства. Да се упознамо са погледима Достојевског на ово питање, да уђемо дубље у његово схватање предмета и да оценимо његово становиште историјски, треба да узмемо у обзир две ствари: прво, историјски развитак словенског питања у Русији, и исто тако карактер доба у коме је писао о тим стварима Достојевски; друго, опште погледе његове'на свет. * ❖ ❖ Неопходно је подвући да у доба Достојевског узајамни односи Русије и Словенства нису били нимало слични оним какви су били крајем XIX века и почетком ХХ-ог века. Ови односи су за време Достојевског представљали слику која је била последњи резултат у постепеном развитку словенске идеје у Русији током скоро целог XIX века. Истина је да је ова словенска идеја била позната у ранијим вековима: о ослобођењу православних Словена говорио је већ цар Алексије, отац Петра Велкког. У то исто доба је један, по својим идејама гениалан Србин, Ђуро Крижанић, долазио у Русију да ту шири своју мисао о уједињењу свију Словена са Русијом на челу. Петар Велики отворено је ставио као циљ руској државној политици: „учинити јужне Словене потпуно срећнима". Али нарочито се расцветала словенска идеја у Русији почетком XIX века, када се, у вези са јачањем националне идеје у целој Европи, ова идеја буди код свију словенских народа: чак и у католичкој и увек клерикалној Пољској било је у то доба песника који су сањали о уједињењу свију Словена, без обзира на верске и културне разлике (Вопросветви глаонил, i књ., 5 и 6 св., 1922. 17