Prosvetni glasnik

552

Просветни Гласник

отуда се почиње прво са картонажом, потом прелази на рад у дрвету, и завршава са металургијом. Основи геометрије, основи физике и хемијска својства материје једино се тако и уче у тим школама. Чак и у настави цршања принцип саморадње нашао је своју примену. Цртање са природних предмета, а не са мртвих модела, главни је циљ те наставе. Једном речи, није човек-научник циљ енглеских школа, већ човек од дела. Зато је у њих улога наставника сведена на најмању меру : он је ђаку само духовни вођа, а све остало остављено је личној инициативи самога ђака. Оцењивање. — Оцене се не дају у току тромесечја, нити постоји прозивање за оцену. У место тога постоје у току тромесечја само два испита, а све остало време наставник проводи у раду са својим разредом. Први испит је у средини тромесечја, а други на крају, и то први је искључиво за личну употребу наставникову и зове се „1е$1", док је други потпуно званичан и зове се „ехаттаИоп". И један и други испит су искључиво писмени. Питања се за те испите понајчешће дају исписана на засебном табаку хартије сваком ђаку напосе. Што се тиче самих питања, она се увек односе на оно градиво које се пре датог испита прешло. Зато је сваки ђак принуђен да се спреми из свег тог градива. Јасно је да овакав начин испитивања не допушта појаву т.зв. лекцијаша, као ни потајно обмањивање наставника које отуда потиче. При прегледу поднетих одговора наставник даје засебну оцену на сваки појединачан одговор, водећи при томе рачуна и о тежини питања и о тачности одговора. Потом се свака таква оцена своди на разломак, коме је именитељ 100. Збир тако сведених оцена значи просечну оцену, добивену на целокупан рад. Та оцена се потом означава или бројем или општим изразом према уобичајеној скали, која се у главном своди на ово : 50°/о је најмања оцена са којом се прелази и одговара успеху довољан (!ак), 60% је оцена која одговара успеху добар, 80% је оцена која одговара успеху врло добар, а одатле па на даље свака оцена одговара успеху одличан. Тромесечна оцена је увек последња оцена, а годишња је по правилу средња оцена свих трију тромесечја. У случају да ђак нема успеха у средњој школи, он одлази или у стручне или продужне школе, где лако може да покаже добар успех благодарећи својој способности за изабрану струку. Награђивање. — Има три врсте награда: пехар, медаља, књиге. Пехар је или златан или сребрн. Златан пехар се даје ученику виших разреда чији је збир годишњих оцена из свих предмета које ученик полаже највећи за ту годину. Сребрн пехар се даје ученику виших разреда чији је збир годишњих оцена први до поменутог највећег збира. Медаља