Prosvetni glasnik

иросветни 1 ласник

своју кривицу пријави, без обзира на казну која га очекује. Није ретка ствар да ђак на исииту преда своје задатке потпуно неизрађене, пре него што би се решио да их препише кришом, а још мање да их додаје друговима. У опште, енглески ђак има, и то врло рано, јако развијено осећање достојанства и частољубља, зато и није чудо што ужива поверење и својих наставника и својих другова. Управо најтежа казна — а то је телесна казна, — нарочито се задржава за теже повреде начела части (сосЈе о? ћопоиг), као што су лаж, превара и слично томе. Иначе, телесна казна не постоји, а најмање је допуштено наставнику да се њоме служи. То право, и то само за прописане кривице, има ректор школе, и често га врши јавно у присуству разреда, а у изузетним случајевима и пред целом школом. Јасно је да је утицај овакве казне свемоћан, баш зато што кривца унижава преко сваке мере. Што се тиче естешичког васпитања, смисао за уметност, као и њено разумевање, у опште нису у природи Енглеза, поред свега тога што је и тај народ имао великих уметника светског гласа. Отуда се у њих вештине сматрају за изборне предмете, те се тиме даје могућност само даровитим ђацима да се баве уметношћу. Једино се цртање, и то из чисто практичнкх разлога, као и потреба њихове индустрије, узима као обавезан предмет. Ваља поменути да у њиховим школама постоји и необавезни течај играња, које се у њих сматра као уметност а не као забава. Што се тиче оихођењ а (шаппегз), њему се енглески ђаци уче у својој кући, ма да и школа води о томе рачуна. Зато је опхођење главна брига родитеља, који и иначе показују врло лепо разумевање за сарадњу дома и школе. Управо, питање је да ли би енглеско васпитање имало толико успеха да нема те слоге и сарадње родитеља са школом. Ово је Енглезима лако постићи, благодарећи бризи коју родитељи воде о школовању своје деце, такту са којим се они опходе са својом децом у питањима школе, као и великом ауторитету који они савршено лепо знају да себи код своје деце прибаве. Управо, редак је случај непослушности код њихове деце, а покаже ли се непослушност, родитељи је сузбијају са неумољивом енергијом и истрајношћу. Овакво васпитавање ђака се иарочито повољно врши по интернатима (ђоагШп§ зсћооЈз), којих у Енглеској има доста. Од таквих интерната најбољи су т. зв. РићНс Зсћоо1б, у којима се школује елита енглеског подмлатка. Из њих излази онај симпатични, отмени и дисциплиновани тип друштва у вишим енглеским редовима. У тим школама се више но у осталим нарочито полаже на карактер и владање ђачко. У опште, у енглеским школама се изузетно добре оцене из владања тешко добијају, и мало је ђака који их имају, и то не зато што је васпитавање у тих школа без успеха, већ зато што су те школе врло штедљиве у давању тих оцена. Циљ је таквој методи да се у сваког ђака