Prosvetni glasnik

Уређење наставне управе у Француској

561

школа у свак~>ј опћини, и број учитеља. Сваке године саставља попис з§ унапређивање учитеља и учитељица према приједлогу академијског инспектора на основи извјештаја инспектора за основну наставу. Даје своје мнијење о приједлозима за награде и о дисциплинарним казнима, а неке и само одређује. Суди о приговору академијског инспектора отварању приватне школе. Окружно вијеће има задаћу пазити на примјењивање програма и уредаба изданих од врховнога школског вијећа, и изриче своје мишљење о потребним реформама у настави. Сви ти послови, што их могосмо овдје тек натукнути, веома су знатни и велики. Д-Р С. БОСАНАЦ

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ А. Ст. Јотић, Исшорија Словеначке КњижевносШи. Београд, 1920. (Крај) После Трубара долази низ малих писаца, који су без икакве штете по целину могли изостати. Од Трубара и Далматина могло се прећи чак на Водника, јер се ништа неће добити ако се чују само имена као што су: Хрен, Чандик (не Чандек), Јанез Крстаник, Рогерије, Басар, Хиполит, и т. д. Још кад се код ових писаца помену само сувопарни биографско-библиографски подаци, онда онијош више изгледају незначајни. Наравно, пажња је и ту оскудевала, Хрен је добио засебан параграф и скоро целу страну, али после свега мора се питати: шта је он написао, пошто је у овој књизи. Чандик није „саставио три књиге", већ ]е сарађивао на њима. За време тридесетогодишњег рата и доцније, не за 34, већ за 54 године, није изишла ни једна, не „словенска", већ словеначка књига (27). По наслову „Писци калуђери" (28) изгледало би да међу раније поменутим писцима није било калуђера. Шта се може знати о И. Жиги Поповићу из овога: „био је родом из Арклина код Цеља. У то време (?) рада био је професор на Универзитету у Бечу" (33)? Зар нема ништа да се каже о његовом раду? Како се може разумети реченица: „Свој књижевни рад Јапељ је започео као радник на реформама Јосифа //" ? (34). Како се човек изненади када у низу имена писаца који су, с мање или више права, добили посебне параграфе, наиђе на наслов „Барон Жига Зоис"! (35). Још о њему се говори на читавој страни! Г. Графенауер му, сасвим природно, није дао такво место, већ га поменуо узгред као мецену и човека од утицаја. По Г. Јотићу пак, он је „састављао на словеначком језику лирске песме", по чему би се могло ПРОСВЕХНВ ГЛАСНИК, II књ., 9. св., 1922. 36