Prosvetni glasnik, Nov 01, 1922, page 152

744

Просветни Гласник

свих својих старешина који га како треба разумеју, једно дивно дело које има за циљ пре свега да очеличи младе, пружајући им, с читавим једним новим програмом веселе активности и ентузиазма, начине да стекну најкориснију од мушких особина, наракшер. Он се прилагођава свима расама, и, и ако сејући, преко мора и преко граница, семење људског братства, он учвршћује у крилу сваког народа љубав спрам своје родне земље, своје расе и свог завичаја. МИШЕД ЛЕ БУРДЕЛЕ

КЊИЖЕВНИ ПРИЛОЗИ О ВУКОВУ ИЗДАЊУ НАРОДНИХ ПЕСАМА — По подацима Бечке Цензурне Архиве По издању прве и друге Пјесмарице, у Бечу 1814 и 1815, Вук се бавио о различитим књижевним пословима, међу којима се нарочито истиче монументални Рјечник. А с почетком двадесетих година науми вратити се потпуном издању зборника народних песама. Природно је било да тај посао уради у Бечу, и стога се Вук обрати бечкој цензури за одобрење. Цензор Копитар с радошћу даде одобрење. Али се знало да књижевни послови Вукови задају државним властима неприлике обично после штампања — па је зато требало да се добије одобрење и од „више цензуре", од Дворске Канцеларије. А ова је инстанција 26 јануара 1822 донела одлуку да се „из политичких обзира" не може одобрити штампање треће свеске Вукова зборника. У тој су књизи песме ускочке и хајдучке; ускоци и хајдуци нису мили Турцима; Метернихова владавина не жели Турке вређати. Из тих чињеница излаги јасан резултат. Идуће, 1823, године, 17 марта, Вук је добио пасош да може ићи у Немачку. Он оде, и тамо наштампа три књиге свог зборника. То је његово лајпцишко издање: II и III књига 1823, а I књига 1824. (Четврта је књига изишла 1833 у Бечу.) Али се ово лајпцишко, у Бечу неодобрено издање, поче читати и у ћесарској престоници. У актовима Бечке Цекзуре има један акт који о томе прича. Он је адресован Дворској Канцеларији и потиче, ваљда, од Тајне Полиције. Рекосмо ваљда, јер је акт без свршетка, без потписа и датума. Он доставља ову ствар: „Године 1822 познати Вук Стефановић дође из Србије у Беч са двема свескама српских јуначких песама, које је био покупио у Србији, Срему, Бугарској и Босни, и с намером да их штампа". Потом се казује како ове песме певају већином дела српских јунака од последњег цс!вв