Prosvetni glasnik

168

Просветнн Гласнпк

треба да буде и код Срба. Позива уреднике да одрже реч, па да објављују и оцене нових књига, итд. Најзад им жели свако добро и успех, препоручујући Новине. И кад не бисмо већ знали оно што нам је Вук у два маха казао о томе како је Копитар пре познанства с њим залуд позивао Фрушића и Давидовића на послове којих ће се ускоро после тога прихватити Вук, могли бисмо то извести већ и из ове реценсије.Општење Копитарево с њима било је врло често, а Сима Милутвновић, који је раније био у Бечу, пише Вуку у августу 1818 године и поздравља Копитара, „премда смо се само једном код Давидовића видели". Али и та општења, као и Копитареву сарадњу на њиховим Новинама, осгављамо на страну — да овде саопштимо о Копитареву заузимању да се Давидовићу одобри основање српске штампарије у Бечу. Копитар је наскоро по своме доласку у Беч из Љубљане стао испитивати прилике и могућност за оснивање српске штампарије. Тако у новембру 1809 пише Добровском како не би требало продужити привилегију ћирилскога штампања коју има штампарија пештанског университета, већ такву штампарију треба у Бечу подићи. Он се и 1812 старао за то, гледајући' да задобије и помоћ Митрополита Стратимировића. Те године, 27 новембра, пише Добровском како ће Беч добити словенску штампарију заузимањем Шаде-а, ливца слова из Берлина. Тиме ће се користити два српска студента медицине, те ће у Бечу штампати српске новине на запрепашћење пештанског монопола! Он ће им — вели — с највећим задовољством помагати. Припремајући се за оснивање своје штампарије, Давидовић се био погодио с бечким штампарем Шиндбауером да код њега изучи штампаријски посао; ступио је био на рад, и после кратког времена, 11 јануара 1817, изишао је отуд проглашен за сецера. У мају се оженио Савком Дијамандином из Пеште, уз коју је добио 15.000 форината и врло добре иггледе за даље богато наслеђе. Свршива^и и то имајући у рукама уверење да је изучио штампарски посао, — и поред тога имајући потребни капитал, Давидовић се редовним путем обрати Царској Дворској Канцеларији, молећи за повластицу да може у Бечу отворити самосталну штампарију. Још кад је почео учити штампаријску вештину, није, вели, имао друге намере него да стече права на властиту штампарију, у којој ће штампати своје познате Новине и друге књижевне послове на ориенталним језицима. Према ондашњем реду и канцеларијском поступку, председништво Дворске Канцеларије тражило је 29 јануара 1818 од полицијске дирекције извештај о Давидовићевој личности, моралитету и о свему осталом. још се ту вели да Давидовић има 28 година и да је изучио филозофске и медицинске студије. У годинама живота има се учинити мала корекција, додавши још једну годину; а што се тиче медицинских студија, њих Давидовић није никада ни довршио.