Prosvetni glasnik

Планински спорт

409

Г. Јов. М. Жујовић. На скупу пријатеља овога спорта 27 маја 1901 у сали пређашње Велике Школе (стара зграда данашњег Университета) први пут је нашу ширу публику упознавао писац ових врста са значајем и задацима оваких друштава у опште и у нас посебице, 1 ) па је том приликом на основу правила, потврђених доцније (14 јуна исте године) од надлежне власти, изабрана и прва друштвена управа. Оснивача је било управо двадесет. Њихова имена казују да су ту били представљени готово сви наши друштвени редови, а нарочито професори и пријатељи природних и географских знања. Број чланова у брзо је достигао до 60, па доцније био и већи. 1 ') Као најважнији моменти из историје рада тога друштва били су најпре идеја да се на Авали, као најближој планини за излете Београђана, подигне какав павиљон за заштиту од евентуалне непогоде, а затим да се Београд опаше од стране Дунава и Карабурме па до гробља, а и даље, једним шумским појасом, који би град штитио од прашине и ветрова с те стране и давао обешумљеној околини тога варошког краја и неки хигиенско-естетички украс. Идеја није остала само у конјектури. Исцрпни реферати два-три члана тадашње друштвене Управе, предани тадашњем председнику београдске општине, пок. Милов. Р. Маринковићу, побудили су овога заслужног човека да нарочито прихвати идеју пошумљавања Карабурме и околине. За сарадњу буде задобивена и управа ондашње гимназије Вука Ст. Караџића, те се тако једног раног пролећног дана (18 марта 1902) ученици поменуте гимназије, праћени својим наставницима, затим члановима управе овог друштва и неколиким општинским часницима, упуте са садницама и прибором који је општинска управа била ставила на расположење, не само да изврше сађење шуме на означеном месту, већ и да прославе прве огледе омладинског култа шуме, планнне и природе. По које дрво које се на тој страни и до данас одржало, сведок је тог труда и љубави коју је омладина и тада указивала према идеји. Павиљон, пак, на Авали подигло је нешто доцније ондашње шумарско одељење министарства народне привреде, давши на знање друштвеној управи да оно тиме испуњује једну жељу и Планинскога Друштва, које за то није имало средстава. Неколики мањи излети које је те и наредних година Друштво предузимало у већим или мањим групама у ближу или даљу околину Београда (Авала, Космај итд.), имали су за циљ да популаришу основну идеју друштвену и васпитају укус публике за овим спортом. Али на томе се готово и зауставља историја тога првог друштва. Из ње би се можда могао забележити само још и по који књижевни или публицистички оглед да се и широј јавности представе идеје за које се Друштво загревало. Тај је случај нпр. с неколиким чланцима у Београдским Општинским Ј ) У наредним редовима и налазе се репродуковане главне мисли тог предавања. 2 ) Први председник друштва био је Г. ]. М. Жујовић, онда професор Вел. Школе, потпреседник био је писац ових врста, а благајник пок. Д-р Св. Марковић, београд. лекар.