Prosvetni glasnik

27*

Морално-васпитне прилике савременог друштва

419

Од атмосфере која у породици влада зависи да ли ће се млада душа упутити на добро или ће огрубети и постати неспособна за живот у заједници с људима. Велика и значајна улога породице кроз векове је признавана. Али сем породице, човек је, као што знамо, разноврсним нитима везан и за шире друштво ван ње. За будући живот и карактер, важност овога друштва не може се довољно нагласити. У доба младости друштво има неодољиву сугестивну моћ. Захваљујући нагону за подражавањем, који је томе добу својствен, оно успева да своје навике, своја убеђења, своје погледе на живот наметне онима који још немају утврђених мерила за процењивање вредности. Оно неодољиво мами и приморава да се мисли како се ту мисли, да се осећа и ради како се ту чини, да се, једном речи, живи његовим животом, дише његовим дахом. Влада ли у једном друштву морално солидан дух, или преовлађује атмосфера несавесности и порока, покрећу ли људе претежно груби, себични мотиви и ситни интереси, или племенитије побуде, цене ли се сувише материална добра, или се виша добра претпостављају њима, траже ли се уживања у ономе што задовољава ниже нагоне, или су и задовољства оплемењена, једном речи: целокупни морални и духовни живот једне друштвене средине налази пуна одјека у душама младих нараштаја. Морално васпитна страна савременог друштва једна је од најтамнијих страна његових. Овоме се придружује несрећна околност да, данас нарочито, утицаји околине изван куће постају готово свемоћни. Све што отуда долази чаробњачки је привлачно и моћно, и данас с правом можемо говорити о тиранији улице. Свакако да разлог овоме треба тражити између осталога и у пасивности и попустљивости породице према тим силама које владају око ње и које успевају да и њу себи потчине. Не може се уштедети замерка породици због њене слабости и недовољне активности. Исто тако немогуће је не замерити јој због све већег опадања родитељског ауторитета, који је основни услов сваког васпитног утицаја. Сама та чињеница што су моменти споља у толикој мери задобили превласт над кућом да је пред њима њена отпорна снага малаксала, довољно јасно казује колико је родитељски углед изгубио од значаја. У осталом, и сами родитељи потврђују то евојим искреним жалбама на самовољу и непослушност деце, на недостатак респекта у односу деце према њима, уз своје признање да они престају бити вође своје деце, јер то постаје нека друга сила. Тој сили да се одупру, они немају снаге. Морамо признати да нам истакнуте околности пружају доста наговештаја о стању домаће-васпитних прилика у опште.