Prosvetni glasnik

358 Просветни Гласник

После аустро-турских ратова опустеше многи крајеви поред Саве и Дунава 1 ). Тада банатски Румуни пређоше Дунав, и населише пусте планинске крајеве Источне Србије; а истовремено се почеше спуштати и у равни Банат и ширити се на запад према Тиси. Од прилике у исто време отпочеше Немци, којима је било пошло за руком да понемче истакнуте словеначке оазе у Алпима, да се, ревносно потпомагани аустријским властима, интенсивније шире, и потискују све више, малобројне и незаштићене Словенце, ка Драви и Јадранском Мору. Нека је поменута, најзад, и она систематска и смишљена колони- зација кметова са Швабенланда и бироша из Алфелда по јужном делу панонске низије, коју је бивша Аустрија, да би успех био што сигурнији, спроводила на тај начин што је насељавала читава села одједанпут. У најновије време, у последњим деценијама, а нарочито од уједињења на овамо, појавио се један врло јак покрет, који је себи ставио у задатак да све национално угрожене области понова поврати матичној земљи. Тај је покрет обухватио данас све угрожене делове наше државе, и напредује како где, негде са већим а негде са мањим интенситетом. Доста је јак у Вардарској Србији, донекле и у Војводини, али је нарочито интенсиван у Словенији, где су већ многа упола денационализирана насеља понова повраћена 2 ). ДИМИТРИЈЕ И. ЂОРЂЕВИЋ

НАРОДНЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ, ЦРНОЈ ГОРИ И ВОЈВОДИНИ ШК. ГОД. 1922—23 После знатних тешкоћа с којима су се борили у првом реду школски надзорници, а затим и Министарство Просвете, око сређивања ових статистичких података, налазимо се у могућности да опширно прикажемо стање наших школа, учитеља и ђака у шк. год. 1922—23. Ј ) По једној забелешци Д-ра Тих. Р. Ђођевића, Београдски пашалук је за време аустријске окупације био тако ретко насељен да је био скоро полу-пуст. То је, изгледа, трајало дуже време, јер када су поново насељавана поједина села, није се знало њихово раније име, већ су добијала сасвим нова имена. Зато нека села која се помињу у ранијим документима данас више не постоје. 2 ) Литература: Д-р Јован Цвијић: Репт8и1е ВаШат^ие (Оео§гарћ1е Нитате), Раш, 1918. — Д-р Ј. Цвијић: Балканско Полуострво и Јужнословенске Земље (Основи Антропогеографије), I део, Београд, 1922. — Д-р Ј. Цвијић: Говори и Чланџи, I—IV. — Затим Насеља Српских Земаља; а у много мањој мери Д-р Тих. Р. Ђорђевић, Д-р Јов. Ердељановић, Д-р Јоже Рус, итд.