Prosvetni glasnik

Жива метода у настави модерних језика

739

* Такви су циљеви, средства и начини рада живе методе. Какви су њени резултати ? Допустите ми да вам укажем на оне које сам постизавам. У време кад се захтевао од ученика, на матури, слободан састав, ја сам успевао, употребљујући начине рада које сам горе описао, да постигнем да они израде за три сата састав, од три стране од прилике, написан коректно, и у коме су се налазили, поред неколико германизама, извесни интересантни граматички обрти, захваљујући којима су показивали испитивачу да је њихово познавање немачког језика доста одмакло. 1920, једна одлука нашег тадашњег министра, Г. Леона Берара, дошла је да преобрази испит живих језика на матури. На место слободног састава, наши ђаци треба да раде, с речником целим израђеним на немачком или на енглеском, превод на матерњи језик, и превод на страни језик према тексту превода на матерњи језик. Е па, могу вам рећи ово: ученици, спремљени према начинима рада описаним горе, у стању су, на крају 3-ег разреда, то јест после четири године учења, да раде матурске преводе на матерњи језик и на страни језик; 'највише ако сам ја приморан да им дам превод неколико речи које они још не знају; али, у погледу граматике, они су сасвим на висини матуре: остаје им дакле још две године да се усаврше. Ја ћу вам цитирати тим поводом једну другу чињеницу из личног искуства. Ја сам имао више година, у лицеју у Рошфору, да предајем немачки ученицима који су се спремали за пријамни испит за Поморску Школу. Међу тим ученицима био је један коме сам предавао немачки од 4-ог разреда, то јест од треће године учења, и који је, за две прве године, радио, с једним од мојих колега, по методи коју сам и сам употребљавао. У то време, ја још нисам био почео да дајем својим ученицима да преводе са францускога на немачки. МеђуТим, на конкурсу за Поморску Школу, ученици имају да раде, без речника икоје врсте, превод с француског, увек литерарног карактера: треба дакле за годину дана навићи кандидате на то вежбање. Еле, од првих превода које сам задао, ја опазих да мој кандидат, који је говорио и писао доста лако немачки, осећа извесну тешкоћу да преводи; кад му је једна реч била непозната, или кад је није налазио у свом сећању, он је парафразирао уместо да преводи; дешавало му се чак да потпуно промени понеки део текста. Требало је добра три месеца да га научим да је прваособина превода, после коректности, тачност. Кад је то разумео и кад се подвргнуо томе правилу, он је радио добре преводе, увек коректне и добро преведене; и мене није зачудило кад сам дознао да је на конкурсу добио оцену 16 од 20; на усменом испиту добио је оцену 18 с честитањем исгштивача, што ме чуди још мање. Шта да се из47 *