Prosvetni glasnik

Извештај Ректората

239

конски предлог претресен је у Одборуза израду Университетског Закона на конференцији одржаној у Загребу децембра 1925 год. (в. Ректорски Извештај за 1925/26 год., стр. 13 и 35). Београдски Университет био је на тој конференцији заступљен са шест делегата, који' су о њеном раду и закључцима поднели Университетском Савету извештај почетком 1926 год. Овим је уједно и завршен рад београдског Университета на томе законском предлогу, јер је ускоро затим Финансиским Законом за 1926/27 годину (чл. 89) проширена важност Закона о Университету у Београду, заједно са 'Општом Уредбом, и на загребачки Университет. Тако је, мало неочекивано, изједначено законодавство о Университетима у целој нашој држави, и остало је још да се оно прилагоди њиховим савременим потребама и садашњем стању. „У томе циљу обратио се Г. Министар Просвете нашем Университету почетком школске 1926/27 године са захтевом даму у смислу прописа чл. 10. Мб тач. 6) пошље свој предлог Закона о Университетима. Одазивајући се овоме позиву, Университетски Савет израдио је предлог таквог Закона на својим састанцима држаним у времену од 15 новембра до 28 децембра 1926 године, којима је, као референт за законодавство о Университету, присуствовао и потписани. „Савет је у овоме послу могао поступити на два начина: или 1) израдити нов законски предлог, односно поћи од законског предлога о коме је горе било речи, или 2) поћи од садашњег Закона који већ важи за све наше Университете и учинитиуњему само неопходне изменеи допуне. Савет је изабрао ово друго, руковођен том чињеницом да Закон о београдском Университету, који је 1926 год. распрострт и на Загреб, важи већ 20 година у Србији, а у Љубљани неколико година од оснивања тога Университета, и да је за све то време у Србији показао најбоље резултате; у Љубљани су с њиме, такође, у главном задовољни, а и у Загребу се цене његове одредбе. „Пошавши од старог Закона, Савет није чинио много коренитих измена. Најважније су измене којима је пооштрен избор наставника у пленуму, регулисана одсуства, ограничен број полагања испита и т. д., поправљен нешто материални положај наставника. Савет нарочито није хтео оснивати пптегиз скизив, сматрајући да Университету треба оставити одрешене руке код избора професора, а да ће он сам умети ту да одржи потребну меру. При томе Университет није налазио тешкоћа отуда, што би питегив скизиз погодио данашње професоре, већ је главна тешкоћа лежала у томе што би он био сметња при долажењу нових наставника на Университет. „Предлог Закона који је Савет тада (15 новембра •— 28 децембра 1926) израдио садржи у односу према садашњем Закону следеће важније измене.