Prosvetni glasnik

Школе у Америци

41

новог члана у братство, врши се нарочито прописано свечано увођење у чланство са полу-шаљивим церемонијалом; том приликом се захтева од новог члана да испуни какав комичан задатак, да у по ноћи на пример отрчи босоног до првог оближњег села, да скочи у буре пуно воде, или што слично. По завршетку студија, студент који је био члан једног таквог братства остаје и даље кроз сав свој живот његовим чланом. Ако кад год доцније у животу зажели да посети калеџ на коме се је школовао, он је гост у дому свога братства, ту добија преноћиште и храну за време своје посете. А ако би доцније у својој животној каријери дошао икада у такву прилику, да би могло да користи ма коме члану свог братства каквом својом препоруком, каквим давањем првенства члану свог удружења пре него другима, или ма на који други начин, а што не би дубоко задирало у његове личне интересе„ од њега се очекује да ће учинити за свог су-члана све што може. У томе стварно и лежи гајзоп с!'е^ге њихове организације, у том доцнијем међусобном помагању кроз живот. Поред тог дубљег разлога, ту играју важну улогу, разуме се, и погодности за пријатније провођење за време студија, за друштвен живот, а исто тако и привлачност самог оног као „вишег друштвеног положаја", што га на школи ужива један члан каквог братства међу оним обичним студентским плебсом који не припада никаквом братству. То је код њих као нека студентска аристрокрација — једна, као што се може видети, чисто недемократска институција. Живот је по тим братствима скупљи но живот по „дормиторијама", као што то већ напоменусмо. Баш је прошлог децембра изашао у „Њујорк Тајмсу" резултат једне статистике прављене на Корнел Универзитету, да се утврди колико просечно стаје једногодишње школовање једног студента на том универзитету. Корнел Универзитет је познат као школа на коју одлазе ученици средњег и сиромашног сталежа. На њему нема братстава са врло богатим члановима, као што је то случај на пример на Харварду. Зато и резултат добијен овом статистиком не треба сматрати као типичан и за остале калеџе и универзитете у Сједињеним Државама. Према тој статистици, дакле, једном студенту на Корнелу треба годишње (урачунавајући ту и школарину, путне трошкове и све остало) око 1.410 долара, студенту који је члан каквог братства треба око сто до двеста долара годишње више. Поред већих трошкова на одржавање куће и на храну, којима је излажен студент који станује у „братственој кући", ту долазе такође и трошкови на разне забаве, гошћења и т. д., чему је члан неког братства више изложен, но обичан студент који живи у „дормиторији". Баш зато, што су братства центри богатијих студената на калеџу или универзитету, њихови чланови имају више утицаја у школ-