Prosvetni glasnik

748

Просветни гласник

настава наше школе бити тек онда потпуно уједначена када и њена терминологија буде иста; овде се та страна уједначења школске наставе не додирује. Овај начин писања има се увести у све наше школе, како основне тако и средње и стручне, од почетка нове школске године 1929/30. Београд, 15 јуна 1929 г. ПБр. 15.142 Министар просвете Бож. Ж. Максимовић с. р. ПРВИ ОДЕЉАК I Азбука 1. У српскохрватском књижевном језику обе су азбуке, ћирилица и латиница, равноправне. ЈТатиница ће се употребљавати онако како се и досада по школама у западнијим крајевима нашег народа употребљавала; а ћирилица онако како ју је Вук уредио. 2. За обележавање самогласничког „р" испред или иза самогласника — може се употребити апостроф: умр'о, тр'о, простр'о, гр'оце, сур'жица; испред сугласника или између сугласника самогласничко се „р" не обележава никаквим нарочитим знаком: пђа, врх. 3. Разлика је између ћирилице и латинице и у томе што се у латиници за три гласа који се у ћирилици означују сваки по једним знаком, задаи џ, употребљавају по два знака: за љ — 1ј, за њ — пј, за џ — 61. Глас ђ има у латиници знак с1. II Писање великих и малих слова 4. Имена лица, народа и имена уопште пишу се великим почетним словима-. Сима Милутиновић, Петар Петровић Његош, Хајдук-Вељко, Краљевић Марко, Јован Ђак. Када се уз име наводи и занимање, титула и сл., онда се ти називи, ако не улазе у име, пишу малим словом: Смаил-ага, краљ Милутин и сл. 5. Великим се словом пишу и имена: богова, звезда и животшња (кад их имају). „Бог" у значењу хришћанског бога пише се великим словом; а као заједничко име — малим (на пр.: У различним религијама различни су и богови).