Prosvetni glasnik

757

где га имају они наши дијалекти који су сачували, са гледишта етимологије, правилну употребу тога гласа. 61. Од тога је докраја уведено само понешто. Вук сам није употребљавао х свугде где му је место, иако је сматрао да је потребно употребљавати га потпуно правилно. Тек је Ђ. Даничић у својим „Коријенима" (1877) показао где га ваља писати; а то је допуњено, и још се сада допуњава, у великом Речнику хрватскога или српскога језика Југославенске академије. 62. Правописне књиге, које су се у западном делу нашег народа јавиле раније него у источном, прошириле су у западнијим деловима наше земље правилну употребу тога гласа знатно више него што је она била проширена у источнијим деловима. Отуда је дошла извесна неједнакост у употреби тога гласа у различним културним центрима нашим. То је учинило да се сада не може одједном извршити потпуно уједначење различних начина писања, а, с друге стране, тако исто је немогуће одустати од правилне употребе тога гласа, када њу траже и принципи Вукова правописа и њено готово потпуно остварење у једном делу нашега народа. 63. Из овога стања употребе гласа х у књижевном језику истиче ово ограничење. Глас х пише се у речима тамо где се употребљава у народном језику са правилном употребом тога гласа, а где није прешао непосредно у какав други глас. Према овоме, немогућно је вратити х у речима као марва, твор и сл. у којима је х прешло непосредно у в. 64. У именима лица и називима места треба са гласом х поступити онако како је поступио дијалекат у којем су те речи поникле. Дакле: Мијат, Тетово, ЈЈивно, Авала итд. Само у случајевима када је веза назива места или имена лица врло блиска са каквим апелативом у којем се х употребљава, глас х треба писати: Ораховица и сл. 65. У извесном броју случајева немогућно је вратити х: када су се извршили гласовии процеси који то спречавају или када се те речи не употребљавају у дијалектима са прав.илном употребом тога гласа: одланути (исп. лакнути и. сл.), труо, трула (постало од трухао после губљења х — труо, а од њега трула итд.; трунути), милети. 66. хв се изговара у говорном језику као ф, а тако исто и у већини дијалеката; али књижевни језик тражи да се свугде пише и изговара правилно хв: хвалити, хватати, хват итд.