Prosvetni glasnik

758

Просветни гласник

67. У неким речима меша се к и х пред сугласницима. Њихово је порекло каткада спорно. Треба писати х у дрхтати, а у осталим речима к : сјактити се и сл. 68. Правило изнесено у тач. 63 вреди за цео књижевни језик. Али има случајева за које се морају допустити гласовни дублети,, пошто су се по своме гласовном саставу речи појединих говора знатно удаљиле, а добиле су у књижевном језику дугом употребом подједнако право грађанства. То су речи у којима је х својим давнашњим испадањем повукло за собом гласовне процесе који су на месту старог х развили друге гласове. Тако је место х добивено ј илив или (сажимањем) нови вокал (од два „у" — једно итд.). Тада се допушта двојако писање: поред писања речи са х могу се речи писати са ј или в или са каквим самогласником добивеним сажимањем. Али то се све допушта само онда када се реч са правилним х није још сасвим одомаћила у књижевном језику : проха = проја кухиња = кујна кухати = кувати сух = сув, сувљи. Према томе у снаха (иако се чује и снаја и сна) и сл. мора се јс писати. 69. Ово вреди, у потпуности, и за стране речи у којима је првобитно било х-. буздохан = буздован хендек = јендек = ендек сахан = сан мухур = мур махала = мала. 70. У позајмљеним речима из различних језика, у којима се А' изговара и не изговара, оба се начина допуштају: хисторија = историја и сл. Хомер = Омир. 71. Тамо где је х ишчезло у већини говора не оставивши никаквога трага, тако да је успостављање х, према горњим принципиуш, потпуно и могућно и оправдано, глас х се мора писати. На пр.: хлеб хладовина бахнути дахнути и сл.