Prosvetni glasnik

Општи део

967 г.

ДРУГИ ПЕРИОД ' . к. • Од победе цркве над незнабоштвом за време Констгантина Великог до коначне подела на Источну и Западну цркву (313—1054 г.) Карактеристика овог периода. Стање цркве за владе Константииа Великог и његових сииова: Јулијана Отпадника и других царева до коначнога пада многобошгва у римској царевини. Хришћанство у Азији, Африци, Европи: код Гота и других (скитачких) народа; код Франака, на Британским острвима; код Германаца, код Словена, Швеђана и Норвежана. Упињање многобожачких књижевника да оборе хришћанство и обнове многобоштво. Васељенскн сабори и узроци сазива њихова. Први, Други, Трећи, Четврти, Пети, Шести и Седми васељенски сабор. Пелагијанство. Павлићанска јерес. Општа карактеристика јереси овог доба. Страдање цркве за време велике сеобе народа. Појава Мухамеда и страдање цркве од његових ближих следбеника и од Персијанаца. Црквена књижевност на истоку и западу (главни писци), црквено уређење и управа: црквена јерархија; нова звања у цркви; власт епископа, митрополита и патријарха; узвишење цариградског патријарха; васељенска управа и црквено законодавство; папске тежње за старешинством у цркви и историја папска. Богослужење. Хришћаиски живот. Калуђерство на истоку и западу 'Деоба цркве на источну и западну. ТРЕЋИ ПЕРИОД II разред '(2 часа недељно) Од коначног раздељења цркава до пада Цариграда (1453) на истоку и почетка реформације на западу (1517) Карактер.истика овог периода А. Исторпја Источне цркве (1054—1453) Патње источне цркве од Сарацена, Селџука и Латина. покушаји да се цркве уједине: лионска и 'флорентинска унија. Јерархија и црквеиа управа: патријаршијска управа; одношај царева према патријарсима; црквена имања и издржавање свештенства. Црквена књижевност и главни писци. Јереси. Богомили. Богослужење. Хришћански живот. Б. Историја Западне цркве г ( 1054—1517) Ширење и утврђење римске цркве у балтичких Словена, Пруса, у Лифландији, Естонији, Курландији. Азиа и^Америци.