Prosvetni glasnik

Општи део

тетом у коме желе полагати докторски испит. Ближе одредбе о условима под којима се кандидати пуштају на полагање докторских испита прописаће факултетске уредбе. На основи дипломе са страних универзитета може се полагати докторски испит тек пошто та диплома буде нострифицирана и пошто кандидат испуни остале услове које прописује ова Уредба и факултетске уредбе. Докторски испит састављен је из два дела: усменог и писменог (дисертације). Докторском испиту претседава декан. Члан 229 Кандидати за докторски испит пријављују се декану писменом молбом и са потребним документима Ј<оје ће ближе одредити факултетске уредбе. Декан износи молбу пред факултетски савет на решење. Члан 230 Усмени докторски испит полаже кандидат из општег и посебног дела оне научне гране из које полаже докторат. Да ли ће се на усменом испиту испитивати из других којих научних области, и у којим случајевима, одредиће факултетске уредбе. Члан 231 Кад кандидат положи усмени испит, треба још да брани дисертацију. Дисертација се мора предати најдаље за годину дана после усменог испита. Предмет дисертације бира кандидат увек у споразуму са професором. Дисертација треба да покаже да кандидат влада научном методом и да је способан да самостално ради на науци. Дисертација се може поднети и пре положеног усменог испита. Она треба да буде предата у пет примерака на машини писаних. Декан ће дисертацију изнети пред факултетски савет, који ће одредити двојицу референата од којих један мора да буде професор а други може да буде универзитетски доцент, а изузетно професор другог факултета. О дисертацији одлучује комисија састављена од декана и референата. Број чланова комисије може факултетски савет за сваки поједини случај повисити. Члан 232 Ако комисија прими дисертацију а кандидат је положио усмени докторски испит, позива се кандидат да одређеног дана