Prosvetni glasnik

поо

дисертацију брани, а декан ће му издати дозволу за штампање (ЈгпрпшаШг). Том приликом могу се поставити питања у вези са дисертацијом, да би кандидат показао да потпуно влада материјалом. Ако кандидат успешно брани дисертацију, положио је цео докторски испит, што се кандидату одмах од стране комисије саопштава. Предаја дипломе врши се јавно у свечаној сали. Промоцију и предају дипломе врши ректор са надлежним деканом и одређеним промотором. Промоција и предаја дипломе не може се извршити све док кандидат не преда деканату најмање сто примерака штампане дисертације. Домаћи факултети обавезни су вршити и размену дисертација. Члан 233 Усмени докторски испит сачињава једну половину докторског испита, а израда дисертације и њена одбрана сачињавају другу половину докторског испита. Оба дела испита морају се полагати на истом факултету. Ако је кандидат докторског испита из било које половине испита пао, има неуспех поправити у истом факултету оног универзитета где је пао, и то најраније после шест месеци. Докторски испит може се поновити највише два пута. Члан 234 Кандидатима који положе докторске испите по прописима свога факултета издаће се на њихову молбу после положене заклетве, а према прописима појединих универзитета, на народном или латинском језику састављена и штампана докторска диплома која ће сведочити да је кандидат свршио универзитетске науке и да има факултетску спрему која му даје право на ношење докторске титуле. Докторску диплому потписује ректор и декан. Облик и садржај докторских диплома и начин њиховог предавања кандидатима морају бити исти за истоврсне факултете, а прописаће их факултетске уредбе. Трошкове око издавања докторске дипломе сноси кандидат. Имена лица која су од универзитета примила докторску диплому уносе се у посебну књигу која се чува у универзитетској канцеларији и у коју се својеручно уписује лице које је проглашено за доктора.