Prosvetni glasnik

824

Просветни гласник

ника о оснивању, уређењу и раду у обдаништима и другим сличвим установама који је прописао министар просвете О.н.бр, 9863 од 31 јануара 1935 године. II Начин рада у забавиштима Члан 11 Васпитање Успех у забавишту може се постићи кад се ради по унапред утврђеном програму, имајући на уму сврху васпитања. Већ у забавишту треба водити рачуна о томе да се од детета ствара хармонична личност, јер ће дете постати будући грађанин, који ће корисно служити друштвеној и народној заједници. У ово доба развоја постављају се основи карактера и одређује се правац за целокупан доцнији душевни развој. Свака погрешка у васпитању у то доба може имати судбоносне поеледице. Зато треба да се у забавишту брине о свестраном: телесном, моралном и душевном развоју. Народном песмом, причама, игром и радом развија се љубав према Краљу, народу и отаџбини. Настојати треба да се деца очувају весела и природно расположена. О верским осећањима становништва треба да се води рачуна. 1) Задатак је телесног васпитања да се дете навикава да свуда и у свакој прилици чува своје здравље, а нарочито да се довољно креће на слободном ваздуху. Телесно васпитање помаже душевни и морални развој детета. 2) Морално васпитање, образовање карактера, не врши се теоријском обуком, многобројним и непрестаним поукама, него повременим навикавањем на правилно понашање, помагање својим друговима итд. и то у згодним приликама и на примерима, на пр. како треба поздравити, склањати се, дати или подићи играчку, ћутати када се то тражи итд. Дете у доба кад долази у забавиште живи највише инстиктивно, чулним животом, исто тако оно не зна још много за односе између деце и између одраслих и деце, зато треба да се постепено навикава на савлађивање сувише јаких чулних утицаја, на самосавлађивање и на рад и живот у заједници. Прописа за ово васпитање нема, зато забавиља треба да искористи подесне прилике и примере и да уме одабрати згодно градиво које ће прилагодити дечјем разумуЕстетско васпитање исто тако утиче на образовање дечјег карактера. Забавиља треба да се побрине да деца у забавишту имају лепу и пријатну околину. Лепе приче, песме, слике, цвеће итд. имају добар утицај на дете. Верско васпитање има велику важност за развој дечјег карактера и његове воље. Дете у то доба нема још разумевања за апстрактне верске поуке, стога ће забавиља, као добра мајка и у вези са родитељском кућом, у згодним приликама скренути