Prosvetni glasnik

Општи део

829

служе дечји доживљаји, стварни предмети: оно што дете види, чује итд., а не оно о чему дете тешко долази до претставе. При томе треба водити рачуна о следећем: 1) да се дете научи тачном посматрању вежбањем чула, упућивањем на посматрање, ручним радом; 2) да се научи лепом изражавању. Стварају се кратке реченице. Дете се упућује да и само нађе потребне изразе за оно што ће радити. Избегавати треба сваки вербализам; 3) вежбање душевних функција: пажња, интересовање, памћење, машта, мишљење итд.; 4). моралним васпитањем дете треба да се научи лепом понашању и савлађивању инстиктивних навика, а никако да препричава разне моралне поуке. Предмети који су предвиђени за забавиште нису предмети које би требало предавати известан број часова дневно или недељно. Сви су ти предмети, ако их тако називамо, међусобно повезани и прожети игром и дечјим запослењем. Исто тако они су у вези са посматрањима, игром и причањем забавиље, а најзад и са причањем деце. Не сме се заборавити ни то да дете све што чује, хоће и да доживи. Оно хоћеда је активно. Зато је много боље да се детету да материјал да оно изради на пр. своју играчку, него да му се да већ готова играчка. Кратке вежбе, замишљене као једна лепа занимљива целина, више вреде него дугачке игре и причања. Увек треба водити рачуна о дечјој несталности. У шетњи, кад се посматрају поједине ствари (дрво, поток, река, поље, брда, птице итд., с јесенм, зими или у пролеће итд.), забавиља увек треба да се враћа на оно што су деца први пут опазила. Посматрати треба исте ствари са разних страна, и оно што је занимљиво више пута понављати. Ово је потребно, јер се на такав начин дете навикне на тачно посматрање и на лепо изражавање, тако запамти многа имена и обогати своје елементарно знање. За избор градива важно је и место где се забавиште налази На селу биће рад отежан због тога што је изражавање Деце на селу оскудније од изражавања деце у градовима. Поред тога треба водити рачуна и о томе да су појмови и речник деце на селу друкчији од појмова и речника радничке, чиновничке и занатлијске деце или деце других слојева. Ипак треба да се свуда у васпитном раду на првом месту примењује метод игре. У игри и забави дете се развија телесно и душевно и стиче нова знања о људима и стварима из своје околине. Дете тражи доживљаје и претвара их у игру. Стога се препоручују драматизације, илустровање и моделовање. Дечје драматизације, дечји цртежи, дечји ручни радови. Не сме се узимати у обзир само дечје интересовање, него треба дете доводити и у такве ситуације које буде његово инте ресовање, То интересовање, пак, треба да буде у границама душевних и телесних способности појединог детета. ПпОС.Р&ТНЈЈ глагирт 0 5