Prosvetni glasnik

38

Просветни гласник

поодрастао, два наша свеца, Арсеније и Сава, метнули у ватру, коју су у том циљу били наложили. У легенди не каже се због чега, али се то даје наслутити из паралелних примера. Ватра је најбоље средство за укларћање сваке нечистоће, и материјалне и духовне, и свакога греха. Луго да фе, у шпанској инквизицији, била је казна -спаљивањем, али у исто време и „радња" која је грешника требала да очисти од греха. Отуда је пролажење кроз ватру, или спаљивање, услов да се дође до бесмртности, или, што је исто, до светости. Богиња Димитра држала је на ватрО ]М малога Демофона, да би га начинила беомртним; Херкул је сам себе спалио свакако са истим циљем (јер ј-е после тога доиста подигнут на небо); божанство које је у бадњаку спаљује се да би поново оживело — оно и живи у тренутку када бадњак прегори. Ватру која посвећује имамо често у српској традицији, на пример у легенди о првозваном Андрији, у народним песмама о цару Константину, и о тешкоме грешнику Вуку Нушковићу: сви они драговољно се спаљују, и бивају потпуно или делимично посвећени. Што се тиче друге легенде, она је кратка и нешто нејасна. У њој се каже како је Свети Никола и сам био бродоломник, ■ па га је Бо>г спасао, и чак начинио заштитником морепловаца. Објашњење које се даје, као да је Свети Никола зато добио власт над морем „што је био пун вере и што се усрдно молио Богу", не изгледа да је оригинално. У једној приповетци са Космаја, међутим, каже се да је Свети Никола био не бродоломник него у дављеник, и ми, полазећи од тога израза, можемо претпоставити да је Свети Никола добио власт над морем не зато што је био ма који бродоломник, него зато што је био први, најстарији удављеник, први човек који се у мору удавио; онако исто као што је, , у индијској митологији, Јама постао богом доњега света и, мртвих зато што је био први Мртвац — први који је сишао у доњи свет и ту узео власт. За овакво схватање наћи ћемо паралеле и у веровању да ће мртвац, који се први опоји у новоосвећеној цркви, биги за ту грађевину везан и постати њен заштитвик; или у друго.м веровању, да ће онај, који у некој кући први умре, постати вишим бићем, демонским заштитником те куће. .Међу легендама, иначе, најпознатије су оне у којима се говори о Светоме Николи као заштитнику бродара, и свих који се на мору налазе. То нимало не изненађује, кад се зна да је Свети Никола поуздани заштитник бродара и бродоломника и у народном култу и веровањима. Бродари и рибари имају толико поштовање или, тачније, страхопоштовање према њему да о његовом дану сваки саобраћај на води — уколико је реч о приватним бродовима и лађицама — изгледа као да је замро. Свети Никола ннтервенише непосредно, и одмах, и та његова готовост да људима помогне и била је повод за његов велики углед и популарност. За толику славу Светога Николе — каже једна балканска легенда, забележена у околини Трнова : — било је криво Светоме Касијану, чи)и је дан 29 фебруар, па зато оде он на небо, Господу гва тужбу. Свети Касијан иначе био је светац — како се каже у легенди — „чорбаџијски, који има ћурак од лисичиие и чибук у руци, и -који седи на миндерлуку и душеку, па нити га ветар! бије, 1Ш сунце пече, ни киша кваси". Кад је изишао пред Господа,