Prosvetni glasnik

54.

Просветни гласник

Заспала света Недеља Светсш Петру на крилу. Рикнула, .рикнула, крава красуља. или Турци арач правише, Правише и попалише. или О Јоване, Јо-ко, погибе Дилбер за тебе. Тако првог дана. А тако и ;на други дан Божића. Уз игру, песму и разговор, остаје се око совре до сванућа трећега дана. Греје се ракија, прави се цицвара. Совра се никако не диже. На Божић не сме кучету да се да од меса или кости. Верује се да би куче побеснело. Кучету се даје пре сванућа кроз прозор сувог хлеба и ништа више. Чиме било, ножем, бритвом или секиром, отцепи се од бадњака једно парче па се свеже на рог од куће неким концем и говори: „Кад тебе одрешио, онда ми јастреб однео кокошку". На Божић се за оне три ноћи не сме гасити лампа. Врача се коме се у очи Божића не види глава на хладу (у сенци), да ће умрети у тој години. Кад хоће полаженик да иде својој кући, даје му се колач лепо нашаран. Колач, од 40 см. ширине, укршта и шара како ко уме. Жене му дају пешкир, чарапе, рукавице, натикаче. Даје му се и повесмо да би тежина добро родила. Планинка му га завеже око главе и он се тиме поноси, јер је то знак да је био полажајник. Уз колач му се даје и удо сувог меса, кришка сира и флаша ракије. Ако полазник пре одлаока кући мало по!напије, договоре се да му се не да колач на Божић него да дође на Нову Годину да се мало почасте па да га дарују. А то се најчешће и дешава, јер сваки домаћин гледа да му се полазник опије па да бљује у кући (јер је то добро ради пчела, ројиће -се). Рекли смо да на Бадње вече треба да је свако код своје куће. По обичајима који се врше на Бадњи Дан и на Божић, по ономе што „се ваља" и што „се не ваља", назиремо трагове прастарог веровања наших прехришћанских предака. Не само сви укућани, већ изгледа да се и преци купе, да се за три дана духови предака враћају у дом где су за живота боравили. За њих се простире слама, и по слами простирке, да би им меко било, ради њих се по угловима бацају ораси, јер су ораси мртвима храна (сетите се кољива), ради њих се једе на земљи и не седа се, јер се духови не могу успети, и ради њих се кућа не чисти, јер би се са буњаком могли и претци из куће избацити. Божић је дан породице, дан племена, исто као и слава што је. И на Бажић се меси колач и диже у славу. Нога Година се у главном празнује исто онако као и Божић. Глава од прасећег печења што је остала од Божића поједе се на Нову Годину. Полаженик долази по дарове и свој колач. Као и на Божић тако се и сада од свег посла помало ради како би сваки