Prosvetni glasnik

112

Просветни гласник

Рашке. Обе српске државе доспеле су после распада Часлављеве моћне силе и пада Зете привремено под власт македонске Самуилове државе да преко ње и оне падну у византијско ропство. Прво се од њега ослободила даља област од Цариграда, Зета, али она је тешко бранила своју под Стефаном Војиславом храброшћу и лукавством извојевану слободу. Први српски историчар, писац Барскога родослова, дао је у своме делу и прву синтезу српске прошлости, веома једноставну, али величанствене и суморне лепоте. Његова главна мисао била је, да државе расту и цвату под добрим владарима, с ваљаним поданицима, а назадују и пропадају, када су владари зли, а поданици искварени. Њихове погрешке и грехове дуго и горко испаштају потоња поколења, Из историје Зете XI и XII века он је нанизао читав ред болних доказа, како нема великога злочинства без болнога откајавања. Модерна наука не може, разуме се, буквално прихватити овакво тумачење догађаја, али се ни тренутка не може предомишљати да призна, како развитак свакога народа заиста највише зависи од његових моралних особина. А оне су на зетском владарском двору и у вишим друштвеним слојевима биле такве да је српска држава у Приморју, губећи право на поштовање, полагано губила и право на вођство српскога народа. Ово је прелазило на суровију, али у своме животу-једноставнију и строжију Рашку. Тако су и у овом случају, као и у толико других, горштаци из унутрашњости потискивали разнежено становништво питомога приморја. Но сасвим је погрешно и потпуно неисторичко схватање, да из зетског државног живота ништа није прешло у рашки развитак. Ја се много борим против те заблуде и.уздам се да сам доказао, како је победница Рашка преузела све зетске установе способне за развитак. Тако, уосталом, бива увек у свету, чак од старих Вавилонаца и Асираца. Разуме се, да су највише прегледане економске установе и друштвена организација. Они су из побеђене Зете прелазили у победницу Рашку, која их је здравим соковима свога свежега народнога бића чистила од трулежи и учмалости и са здравим инстинктом потчињавала својим .високим политичким сврхама. Зета није успела да постигне ни географско, ни верско, ни народно јединство. Рашка од своје обнове под прецима Стефана Немање вазда стреми за њима. Не по некој унапред одређеној одлуци. Никако се не дајте завести празним речима, честим у српским историјама, како је тај и тај владар то и то „тачно увидео", или како је био вазда „чврсто убеђен" да мора поћи тим и тим путем. То су обичне тривијалности. Дубље силе управљају развојем држава од плиткога рационализ^а. Здрав инстинкт