Prosvetni glasnik

ИСПОСНИЦА И ПЕШТЕРА СВ„ САВЕ ВИШЕ СТУДЕНИЦЕ Идући долином реке Студеиице, на три сата хода од манастира, отвара се према северу удолица опкољена стрмим странама. У њој се на висини од три стотине метара изнад реке налази црква и кућа уједно грађене. То је у народу чувена Испосница Св. Саве. А од ње ка западу, преко брега, на доста неприступачном и нешто вишем и дивљем месту, наилазимо на Пештеру. Ту се налазе каца и кула грађене једна поврх друге, пећина у којој је по предању Св. Сава живео, црквица и пећина која је служила као стаја. У Испосницу се најлакше може доћи из манастира Студенице, а може и из села Савова које није ни пола сата од ње удаљено. Из хисторије се мало што зна о овој студеничкој испосници. По народном предању подигао ју је Св. Сава да би у њој далеко од света био ближе Богу, да би у потпуном миру могао да испашта грехе своје и својих ближњих. У цркви испосничкој, посвећеној Покрову Богородичину, на источноме зиду изнад прозора, јеромонах Софроније дао је 1815 год. да се напише да су Испосницу подигли 1175 год. Немања и Св. Сава. А и народна песма каже: Свети Сава гради Испосницу, А слуге му граде Придворицу. Није ми познато да се где доцније опомиње Испосница, сем оно у Стојановићевим „Старим српским записима и натписима" у два маха што се говори о Испосници. Под бр. 1059 (књ. I стр. 293) спомиње се да је један псалтир написан године 7126 од створења света, дакле 1617/18, у Пештери више Студенице; а под бр. 1066 (књ. I стр. 293, 294) каже се како је типик Св. Саве, кога је 1200 год, написао, преписан у Пештери 1618/19 при игуману Теофилу.