Prosvetni glasnik

238

Просветни гласник

заједница. На њима треба да се изгради и средњошколски и уопште омладински родољубиви идеализам. Садржину ове националне идеологије омладинци могу употпунити моралном лепотом која зрачи из дивних народних обичаја који су створили установе побратимства и другарства. Уместо индивидуалистичког патриотског сањарења и вербализма, на моралним народним снагама задругарства, побратимства и другарства зидати здраву и живота пуну и снажну националистичку идеологију. Омладини је потребан непосредан додир са народом. — У животу је корисније имати мање знања а више умења. Ученици зато још у школи треба сами да раде и да се оспособе да стечено знање претворе у стварно и корисно дело. При томе раду потребно је да се омладинци образују духовно и телесно скупним радом и практичним делањем и да се васпитавају у моралу, да постану јаки духом и карактером. Индивидуалистичка заблуда јесте мишљење, код нас још увек нажалост подржавано, да се теориским, књишким предавањем, и то на вербалистички начин, врлина може да научи. Врлина се, међутим, једино радом остварује. Морални примери из живота одушевљавају и оплемењавају душе. Зато је омладини потребан што тешњи и непосреднији додир са народом. Ученици виших разреда, по разредима, треба што чешће да путују по својој домовини, да бележе и доцније у школи на часу пред друговима да излажу овоје утиске са пута; да описују народне обичаје и земљописне одлике посећеног или свога краја. На тај начин ће лично и лако моћи да утврде међузависни однос између природних одлика земљишта и народних особености. Омладину би на путовањима, кроз ђачке приредбе, хорске песме и оркестре, упознали и заволели широки народни слојеви. Засновало би се такођер тада и присно пријатељство и истинско другарство међу ученицима из разних покрајина у земљи. Присност и зближавање међу ученицима постизали би се нарочито што чешћим узајамним посетама ђака из једног града у школе суседног, ближег или даљег града. Гости би присуствовали раду својих домаћина, па би и они пред њима показали шта знају и умеју. Потом би утврдили шга су заједничким напорима остварили. Крајње је време да се индивидуалистичко образовање замени социјалним образовањем и социјалним васпитањем, и то у народном духу, кроз другарство и побратимство. Додиром са народом појам нације не би за ученике био апстрактан као до сада, већ би постао стваран и пун животне корисности. На школским путовањима ученици би видели и описивали историјске, географске, геолошке, ботаничке, привредне и културне знаменитости; скупљали би приче из рата и стара