Prosvetni glasnik

242

Прасветни гласник

школском или пословном раду. Међутим, игра и разонода друштвена, кад се добро организује, ојачава енергију и враћа вољу за новим радосним радом. Игра, као и рад, ствара добре, моралне навике, дисциплинује вољу и развија свест о целини и укопчаности појединца у њу. У игри се стичу искуства и богати мишљење. Зато ученици у школској или службеној доколици треба, под надзором стручњака и васпитача, по узрасту скупно да се забављају пливањем, планинарством, разним спортовима, у логорском животу итд. У радостима игре и здравог спорта изоштравају <се дух и чула. Веселост у раду и забави доноси срећу и ведро расположење, што се лако остварују постављени циљеви, а дисциплинују и уређују разнородни осећаји, те се тиме одбацују нездраве и нереалне тежње, због којих савремени човек поглавито и пати. У игри се ученици и омладинци најлакше привикну да се уче од самог живота. Деца воле друштво, али данас, на жалост немају довољно друштвености. Воле песму и свирку, али мало уче певање, као ни друге уметности, које тако пуно облагорођавају душе. У игри школске деце, и омладине уопште, лако се ствара заједница моралног прочишћења и оплемењивања. Кроз стручно организовану омладинску доколицу без запреке се на омладину преноси друштвен начин мишљења. Зналачки и плански одушевљавати ђаке и омладинце народним задружним, социјалним духом, кроз користан рад и здраву и веселу игру. „Ко пева, тај зло не мисли", — мудро каже народна изрека. Разред треба да постане, у раду и у игри, органски организована заједница друштвеног реда и моралне и духовне хармоније, да чини свесну и савесну националну радну групу. Морал се појединачно не учи из рецепата, већ се ствара и остварује узајамном сарадњом у народном, другарском духу. Тако се код појединаца и омладинских скупина свесно јавља и доживљује мистика творачког духа и распламти занос за добрим делима,. Највише мисли рађају се у срцу. Највећа човекова и народна прегнућа и жртве могућна су само онда, када се чине за целину. Моралну дисциплину и самопрегор даје вера. Зато је потребан складан рад школе и цркве и у часовима ђачке и уопште омладинске доколице, ради успешнијег оплемењивања дечје и омладинске душе. Без искрене и јаке вере човек слабо уме да управља својим страстима и тешко савладљивим животним снагама. Постићи треба унутрашњу самовладу, ускладити крике срца са правима разума и тежњама душе, да би се остварила благородна хармонија духа и тела, којом човек достиже срећу на земљи. Омладина је народна узданица. — Удружени другарским радом и веселом игром и уметничком разонодом ученици и уопште