Prosvetni glasnik

О члановима Сабора на коме је Немања сишао с престола 267

нитост ове позајмице. Теодосије, наиме, није био први српски писац који је помислио на овај опис свечанога састанка цара Навуходоносора, када је требало изређати низ учесника на знаменитоме српскоме државном сабору, пред којим је Стефан Првовенчани сео на великожупански престо. То место је пало већ пре њега на памет самоме Стефану Првовенчаноме, и тако је стварно он био путовођа Теодосију, када је овај низао учеснике сабора о коме је реч. То се може без замерке доказати. Горње место из Светога Писма преписано је из другога стиха треће главе Књиге пророка Данила. У трећем стиху се разлаже, како су се цареве званице, познате нам из другога стиха, сабрале, и ту поред „мбчител'| келицми" стоји још „ иже н4д ! класткл\и". Стефан Првовенчани је ово исто „ иже н4д 5 Еласткми", како се виаи из малочас наведенога места, преузео из Светога Писма, из овога стиха, када је писао „и кн «зб З (м 'ли скок иже нлдк класткмн, .." (Ес1. В. Ћоровић; Светосавски зборник, II, 1939, 39.) Дакле, прегледао је исте речи. Тако је и његово разлагање — што разумни историчари давно знају — мозајик од рођених и туђих камичака, пун живости и лепоте, које захв.аљујемо његовом књижевном дару. А историјска истина? Како се ми можемо ослонити на низ и карактеристику учесника на овом српском државном сабору код Стефана Првовенчанога и Теодосија, када су они несумњиво настали под утицајем другог и трећег стиха треће главе Књиге пророка Данила? Положај није тако очајан како би се могао на први поглед чинити. Туђим речима означени су ипак српски односи. Ради се, како се види, о изразима којима се означују и карактеришу власти. У њима су Словени веома сиромашни. Првовенчаноме је требало да ближе означи израз кнез, реч странога порекла али давно примљену и у различитим значењима употребљавану, па је он зато уз „ кнезе зш'ли свок " додао из Светога Писма, ради разјашњења, „ иже надк кластћми." Слично је поступио и Теодосије. Он је хтео истаћи више претставнике српске државне управе и војске, и због тога се послужио речима Светога Писма. Једна из малог броја словенских речи којима се означује власт јесте војвода. Но ко се све није звао војводом код Словена! Њему је требало да каже више грађанске и више војне власти, те је зато написао по Светоме Писму „ипати и кое кодћ.1." Сада се зна шта је Теодосије хтео тиме рећи и колико је желео нагласити, како су на овом сабору Стефана Немање била, пре свега, она српска властела која су обављала службу на двору и у држави и, тек онда, остала. За означавање виших грађанских власти он је на овом месту позајмио из Светога Писма грчки израз о илато^, који има пространо значење, а када је хтео да