Prosvetni glasnik

282

Просветни гласник

Али чудно је, да је, ма колико била модерна наша организација предузећа и привреде, заостао још увек начин избора занимања. Сетимо се како смо сами дошли до позива који имамо - . Нашао се увек какав добар пријатељ породице који је у породичном кругу, приликом разговора о томе питању, саветовао да се младић лати овога или 0'нога позива, јер да он зна поуздано да ће ту моћи добро зарадити и брзо напредовати. Увек је постојала и каква омиљена жеља очева да син одабере позив кога би се он радо прихватио; затим тежња породице већ од раног детињства да се томе и томе сину омогући да се прихвати баш тога занимања. Сваки родитељ тежи да својој деци омогући даље успињање на социјалној лествици не"го што је он успео да постигне. Разуме се да и самог младића питају. Али какву тек он слику може имати о позиву? Очигледно слику и оцену коју има круг његове породице, оцену која у битности зависи од новца, односно од могуће зараде у погледу појединог позива. Тако се моде у погледу избора позива могу кобно осветити, јер <се нико не пита о стварној даровитости, унутрашњем позиву и склоности младог човека, пошто се оне стварно тешко и уочавају. Стара, освештана метода, да се према породичном савету, можда још и по остацима праве породичне традиције, одабира позив, ова стара метода примењивала се и примењује још и данас иако породица данас нема за појединца у његову животу позива више ону јаку везу, нити онај дубљи значај као некада. Нити породица може имати јасан појам о позивима и социјалној структури живота тако лако као у стара времена. Овим се објашњавају безбројне трагедије промашених позива и растрганост између позива и живота, која је карактеристична баш за људе нашега времена. Ко хоће овде да притекне у помоћ, мора знати да се поје.диначни проблем не може сам за себе решавати, него да се друго, задовољавајуће решење може наћи само у једном новом поимању привреде и света. Националсоцијалистичка Немачка створила је многе узорне установе да раднику учини рад лепшим, лакшим, здравијим, ведријим и садржајнијим. Организације Лепота рада (бсћбпће!!; <3ег Агће11:) и Снага путем радости (КгаП с!игсћ Ргеис1е) узорни су пример за то. Са свим овим зацело се олакшава тешка судбина позива људских, али се ипак не решава. Ти кораци, који су предузети у правцу решавања овога уистини судбоносног проблема модерног човечанства, кораци а не крајња решења, биће предмет нашег даљег излагања.