Prosvetni glasnik

Васпитање за позив у Немачкој

289

„Уегс1еск". Такви аналогни тестови постају постепено тежи, док се не пређе најзад у област апстракције, што за једнога четрнаестогодишњака претставља знатан напор, кад н. пр. лево стоје пар речи ЗрагзаткеИ: Се'12, а лево само реч „Ми1". Сигурно је одлично самосведочанство ако младић успе да овде нађе аналогни појам „Уегше^епћеИ" или „ТоШшћпћећ". Али тиме никако није исцрпен низ тестова који се примењују; према приликама дођу уз то и задаци из рачуна, описи слике или доживљаја у облику кратких састава и томе слично. Све ове задатке саветодавац за избор позива не оцењује као школске задатке према броју грешака, иако и оне, разуме се, играју извесну улогу, већ према моралним и духовним особинама које се при томе манифестују. Саветодавцу је важније како он нешто решава или ради од онога шта ради. То се показује, н. пр., при малом техничком испиту који се предузима, ако младић треба да се прихвати неког техничког позива. Он добије, н. пр., прегршт малих делова неке машине, полуга, завртња, ручица и томе слично, и каже му се да од тога састави неку малу машину, рецимо пумпу која је постављена на четири стуба. Ретко се постигне изградња до краја, али при посматрању методе коју младић показује при раду, да ли поступа потпуно смишљено или се баца конфузно и без система на посао, и према многим другим знацима, могу се правити многоструки закључци о његовим „техничким способностима". Сва ова испитивања способности саветодавцу су само средство за лично посматрање. Кад је тако на широкој подлози извео своје експерименте до краја, он у сваком случају има о младићу тако јасну слику о способностима његовим за неки позив какву не могу имати ни родитељи младићеви нити он сам, нити пак предузимач који овде долази још у обзир. Кад се саветодавац на овој бази сложи у одлуци о избору позива са младићем, у томе лежи јако јемство да је избор учињен добро. Највећи део родитеља покорава се убедљивим доказима који се пред њиховим очима откривају. Они виде са колико се озбиљности и стручног разумевања испитује стварна способност младићева :па онда напуштају своју жељу о позиву свога детета, кад се увере да он нема за то потребних способности. Јер њима је најзад стало стварно само до тога да он научи „ваљано свој посао". За ученичко место у позиву, чије одређивање стаје толико труда, посредује уред за рад. Ученик постаје шегрт. Шегртовање траје сада свуда три године. Да то време буде стварно искоришћено за изучавање позива има заједница велики интерес. Свако траћење времена шегртовања, као што је пре био обичај Просветни гласник бр. 6—7 5