Prosvetni glasnik

АРХЕОЛОГИЈА СРБИЈЕ Знамените људе и догађаје из политике и војничког живота код појединих нација и држава приказује историја. Културну средину у којој се све то збивало, — градове и насеља, тврђаве и палате, споменике и куће, одело и накит, оруђе и оружје, грнчарију и стакло, уметност и занатство, — слика археологија. Писани извори су основа из које историја црпе своје закључке. Материјални споменици, старине из камена, кости, метала и других материја су предмети по којима археологија даје претставу живота у појединим епохама у прошлости. Историја без археологије је дивна прича пуна речи о догађајима и људима, али без довољно јасноће о приликама и месту, где се одиграва. Археологија без историје је мртва материја, недовољно оживљена догађајима и људнма. Као самосталне науке, оне се употпуњују и једна другу траже, да би биле разумљивије и приступачније. Археологија појединих земаља и народа може бити као наука све тачнија, уколико има више сачуваних старина из којих она црпе своје закључке. По изради својој старине се деле на непокретне и покретне. Непокретне су обично грађевине, или споменици и њихови остаци, а покретне су сви они мањи предмети који се у њима налазе. Непокретне старине су и рушевине под земљом, ископине које се откопавањем откривају. Из њих се скупљају покретни предмети као и из сачуваиих споменика и излажу у музејима. Покретне старине у музеју и непокретне над земљом и под земљом оно су за археологију што писани извори у књигама и библиотекама за историју. Што више музеја и старина има, све богатија су археолошка знања за поједине крајеве и епохе. У археолошким музејима старине су подељене по времену из кога потичу. За европске старине те основне временске фазе су: преисторијско доба, антика и рана историја. Скоро свака

Д-р Миодраг Грбић