Prosvetni glasnik

Археологија Србије

303

калним музејима као и у престоничком музеју има мање предмета из бронзаног доба. Занимљиво је, да се међу њима губе статуете које су толико карактеристичне и везане за култ у неолиту. Уколико их има сада служе као играчке. Железно доба које је заменило бронзано донело је еобом у употребу нов метал. Овај се ковао а не лио. Имао је предност у већем еластицитету, мање се ломио и био јефтинији. Полако је продирао на почетку епохе, и касније није сасвим истиснуо употребу бронзе. Железо се употребљавало само за оружје и оруђа, док је бронза и даље остала због својнх квалитета материјал за накит. Код других тековина иде прогрес својим споријим током. Куће и насеља се усавршавају. Привреда је напреднија. Облици оружја, оруђа и накита се усавршавају. Чак се и грнчарија у млађој фази железног доба не ради више руком већ на грнчарском колу. У старијој фази је то богато орнаментована грнчарија са белом инкрустацијом, позната особито из Дубовца код Ковина и изложена у Музеју Кнеза Павла,, а у млађој фази је то грнчарија са грнчарског кола, без украса, унифицирана и са врло мало уметничког у себи! У погледу сахрањивања преовлађује спаљивање, губи се начин покопавања у згрченом ставу и појављује се у опруженом. Велика је стилска разлика између старијег железног доба и млађег. Прво се назива по великим налазишту Халштат, а друго Латен. Док су насеља у неолиту обично на природно утврђеним узвисинама, у Халштату и Латену су то правилно учвршћени градићи који сведоче о немирном времену и трзавицама онога доба. Престао је начин незаштићених насеља из бронзаног доба која су мирна времена омогућавала. У погледу националне и етничке припадности преисторијског човека у Европи за неке раније фазе тешко је говорити, док су касније ове разлике потпуно јасне и фиксиране. За палеолит и неолит у Србији, као у главном свугде у Европи, само су расе познате без народносне и племенске поделе. У бронзаном добу су овде већ живели Илири, Панонци, Дачани и Трачани. Особито се у српским земљама истакао илирски живаљ у првом железном добу, Халштату, својим јунаштвом и високом цивилизацијом. Са овим одликама пркосио је Галској најезди у другом железном добу, Латену, када еу Келти прошли освајачки кроз земљу на путу за Грчку и Малу Азију. Тада је једно њихово племе остало трајно у околини Београда. Сама Србија није директно била у сфери грчких културних утицаја и грчке се старине осим новца у њој не налазе. Али су суседне земље преко грчких колонија на Јонској и Јадранској обали већ од VI века пре Христа биле изложене овим утицајима. Тако су трговачким путем на њихово преисторијско тле допирали