Prosvetni glasnik

302

Просветни гласник

бројном грнчаријом украшеном са сликаним шарама и са урезаним меандровим и спиралним тракама, са статуетама људи и животиња, са оруђем из глачаног камена и кости. Неколико хиљада предмета из насеља у Винчи налазе се у београдским музејима. Осим тога се у Музеју Кнеза Павла налазе старине из неолитских насеља из Старчева код Панчева, из Арадца код Петровграда и из Плочника код Прокупља. Предмети су слични оним из Винчанског насеља. И у музејима у унутрашњости има врло много неолитских старина из околних налазишта. Цело Подунавље у ширем смислу најбогатије је насељено у Европи у оном времену, и носи заједничко културно обележје које је карактеризовано стилским особинама урезане траке на грнчарији. Од суседних налазишта доста је у науци познат Бутмир код Сарајева. Пре употребе бронзе за оруђе и оружје између неолита и бронзаног доба уметла се кратка фаза културнога развоја преисторијског човека која се назива бакарно доба. Бакар је уопште први метал кога је човек употребљавао, али је због слабих квалитета, мекоће, брзо замењен смесом бакра и цина, која је позната као бронза. Осим тековина метала у бронзаном добу остали начини живота слабо су еволуирали и били су у основи продужење из неолита. Слична привреда, тканине, куће и насеља, сахрањивање мртвих на уобичајене начине, остатци су из ранијег преисторијског живота и у овој епохи. Камен се губи, али га бронза постепено замењује. У почетку епохе оруђе је упоредо из оба материјала рађено, али је бронза постепено истиснула камен из употребе. И грнчарија је друкчија, мање шарана, са новим типовима и облицима. Коштано оруђе је и даље у употреби. Занимљиво је, да је бронза као материја за ливење омогућила израду разног оруђа, оружја и накита. Ове су могућности у неолиту биле минималне због тврдоће и начина обраде камена. Осим неколико типова секира, неолит није знао за друго оруђе, а накит се једва могао из камена правити. Сада се из бронзе лију секире, копља, бодежи, мачеви, ножеви, длета, алатке, српови, бријачи, гривне, прстење, фибуле, привесци, огрлице и други предмети, и још украшавају шарама. Појава бронзе изазвала је нову рударску и ливачку радиност, као и живљу размену између предела где се бронза добијала и других камо се као прерађена у готове предмете извозила. Из тог времена потичу и бројне оставе и депои бронзаних предмета које су под земљу скривали преисторијски трговци, па су заборављали где су их оставили и тако су се сачували до данас. Из бронзаног доба бројна су насеља и гробља у Србији. Особито је чувено налазиште у Ватину код Вршца, где су у Градском музеју смештене откопане старине. У другим ло-