Prosvetni glasnik

0 СРПСКИМ ФРЕСКАМА

О напгим старим ф.реокама много је писано и гонорспо и код куће :и на страни. О њиховом значају требали бисмо бити већ начисто у нашем народу. Данашња моја реч о овим ремекделима треба да буде пре (Свега само једно потсећање на наш велики дуг према ов:им националним споменицима. Треба шре свега разумети то наше велико сликарство, и то као део једне велике минуле цивилизације и као уметнички технички феномен. Наш средњевековни друштвени живот обузет је идеолооијом Хришћанства источне православне цркве. Византија је дала платформу за наше културно формирање. Основне линије нашег уметничког стварања спадају у оквир те најбогатије и најпрефињеније цивилизације у тадашњој Европи. Моћно се манифестује, међутим, већ од почетка, тежња Срба за еманципацијом како на политичком, тако и на црквеном пољу. Већ од Немање и Саве зраче аутокефална српска црква и независна краљевска власт, која у спољној политици покушава да одржи равнотежу између утицаја Истока и Запада. Економаке везе су уз то аве више упућивале на Запад, а унутрашњи привредни живот добио све више феудалии карактер, али као противтежч томе развија :се тенденција владара за византжком аутократијом, за изједначењем шојма државе и владалачке личности, што је дефинитивно триумфовало у фигури цара Душана. Наше дивне фреоке налазе се на зидовима цркава, најчешће манастирских, које -су грађене као задужбине за откуп душе дародаваца, а у њима је и гроб чланова породице. На зидовима налазимо насликане ктиторе са моделом цркве које подносе Богородици и Христу. Њих предводе претци који већ нису у животу. Али са њима су портретисани и чланови породице, који сви очекују милост Божију на другом свету. И особе које умиру, у болу поро-

Ђорђе Мано-Зиси