Prosvetni glasnik

308

Просветни гласник

И једно саопштење г. Кашанина подвлачи ту идеју спаса државе. Задужбине и манастири иису само породичне гробнице, већ 01не служе и подизању културног нивоа околног народа. То су и просветни и привредни дентри. На оваквој платформи се изграђује наша <средњеваковна црквана архитектура и декорише фрескама. У оваквој црквеној згради све је у нераздвојној систематској вези једне символичне и логичне, духовне и догматске целине. Нигде нису најразличитије уметничке врсте служиле у тој мери једној оврси, идеолошији, литургији, — и позаришном церемонијалу, као у византиском православљу. Целокупна конструкциј а и тектоника зграде, зидно сликарство, иконе, утвари, намештај, одећа ;и накит, у најразличитијим уметничким техникдма и богатој полихромији, —• служиле су идеји, символици, једној виртуозно сазданој, велелепној духовној конструкцрји. У том систему улога 13ИДНОГ слнкарства била је много ;више него декорација и рашчлањавање зидних површина са подвлачењем тектонске ритмике. Ни^су наше фреске биле ни само поука за неписмене верне, као на Западу. Зидно сликарство не оживљава само зидне површине, оно их одуховљује. Наше поимање уметности потпуно је византиског смера и у том погледу. Свака архитектонска шупљина, оваки архитектонски члан треба да служи иконографски, неком символу, некој теми идејној. Имамо утисак да је архитектура само костур, подлога за развијање. иконографсмог система. Та иконографија доминира и засењује, насупрот готским катедралама Запада, где је конструкција и пластика тектонска :и декоративна, оно битно. У нашој рашкој школи, — где је са ретком инвенцијом покушавана, на више начина, еклектична комбинација западне базилике са трансептом и звонаром, и источних облика централног распореда са кубетом узвишаним на тамбуру, — зидне површине биле су пргодније за западни хоризонтално текући хронолошки иконографски систем од запада ка истоку (олтару). Рашка школа је наглашавала дужину споменика, са прикључком нартекса, што је такође у духу томе. Али она је еклетички нагласила и висину центра са степенастим уздизањем кубета на квадратном постамвнту. Ово опет иде у прилог источном иконографском систвму, који се спушта вертикално са кубета (небеске цркве) ка олтару земаљске цркве, по символичном хиерархиском реду. Наше цркве дају баш у погледу оригиналног иковографског распореда ретке разноврсности, што је једно од одлика нашег сликарства. Док се у духовитим осцилацијама ипак одржава код већине споменика известан склад између тектонике и иконогра-