Prosvetni glasnik

732

Просветни гласник

са обиљем песничких фигура, са мелодичношћу стихова бољих од наше уметничке лирике. У епским песмама има ретке описне пластичности. Да поменемо само опис природе у супротности између језиве дивљине Таре и Пирлитора, опис „ентериера" у двор Леке капетана, опис личности у гиздавости јуначкој и хајдучкој и лепоти заручнице Милић барјактара пред којом се угледни сватови збуне, коју само Бог „оД срца" може дати, или опис 'психолошког стања у љубавном дозиву душа Омера и Мериме, грижу савести код младе Павловице уз прослављање истине у композицији откривених иедела, или динамику сликарску у поласку Бошка Југовића на Косово. Кародни певач има маште и за широке сликарске композиције, какве су дате у приликама пред Косовски бој, или у почетку Буне на дахије. Ако некипут епска понављања и одуговлаче песму скоро увек налазимо занимљиво, драмско извођење догађаја, подвргавање епизода целини, па и јединствену сажетост. Да са обиљем епског обележја и драмску снагу са којом је приказана Маркова победа над султаном и његовом рамазанском наредбом, или збијеност догађаја у песмама Ропство Јакковић Стојана и Бог ником дужан не остаје. Поред догађаја везаних за поједине јунаке народна песма савлада и врло сложене; низ крупних догађаја у Буни на дахије дат је у беспрекорном реду са средиштем да је снага покрета у народним масама и да се воља народа поклапа са божанском. Па ако се морамо чудити, откуда је Његош дао Горском Вијенцу ону моиументалну једноставност епско-драмског склопа, још се више рлорамо дивити потпуно нешколованим гусларима. Нека наша омладина не заборави да се уметнички дар правилно може развити само на народној основи. Општечовечанско осећање лепоте има вредности за поједине народе само ако је у њихову духу на њима присан начин изражено. Учити од других народа, да; али никада не подражавати другима! У историји светске уметности уопште, па и у историји наше књижевности остаће вечно светла имена само оних који су стварали у духу народном; не, угледајући се на народ, него на народном темељу уздигли су свој уметнички дар и културу. Неће остати они чија дела преведена на стране језике одају сличносг са неким од